NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA

 

MISIONARSKA PISMA
 
95. Pismo
Jednoj usamljenici: O Jovankinom Božiću
 
Žališ se na usamljenost usred velikog grada. Toliko narod oko tebe vri kao mravinjak, a ti se ipak osećaš kao u pustinji. Najteže ti je o velikom praznicima. Svuda kipi radost, a tebe steže tuga. Božić i Vaskrs dolaze ti kao neki prazni sudovi, koje ti ispunjavaš suzama. Kad su ovi sveti praznici daleko iza ili ispred tebe, osećaš se spokojnija. Ali kad se približe, i dođu, tuga i pustota zavladaju dušom tvojom.
Šta da ti radim? Da ti ispričam priču o Jovankinom Božiću; možda će ti koristiti. Pustiću nju neka ti priča kako je meni pričala. „Četrdeset i nekoliko godina gledam ja ovaj svet kao devojka. Nikad nikakve radosti, osim ono malo kao dete u roditeljskoj kući. Ali pred svetom nisam se pokazivala neradosna. Pred ljudima pravila sam se vesela, a u samoći sam plakala. Svi su me smatrali za srećno stvorenje, jer takva sam se pokazivala. Slušam, svi se oko mene žale, i bračni i nebračni, i bogati i bedni, svi. Pa mislim, zašto bih se i ja žalila nesrećnima na svoju nesreću, i samo povećavala žalost oko sebe? Bože da se pravim vesela; tako ću biti korisnija žalosnome svetu, a svoju tajnu skrivaću u sebi i oplakivati je u samoći. Molila sam se Bogu, da mi se nekako javi; makar samo jedan prst Njegov gde god da osetim. Molila sam se tako, da ne bi presvisla od skrivene tuge. Od svih prihoda činila sam milostinju gdegod mi se dala pri-lika. Obilazila sam bolesne i sirotne, i unosila radost svojom prividnom radošću. Ja Te verujem, Bože blagi, govorila sam često, ali molim Ti se, javi mi se nekako, da Te još više verujem. Verujem, Gospode, pomozi mome neverovanju, ponavljala sam ove reči iz Jevanđelja. I zaista, doživela sam, da mi se Gospod javi. Najmučniji su mi bili veliki praznici. Posle službe Božije ja bih se zatvarala u sobu i preplakala bi ceo moj Božić i Vaskrs. No prošlog Božića javio mi se Bog. To je bilo ovako. Približuje se taj veliki dan. Ja se rešim da spremim sve onako kako je moja majka spremala: i pečenicu, i česnicu, i kolače, i sve ostalo. Prostrem slamu po kući, bacim po tri oraha u svaki ćošak od sobe – neka je Sveta Trojica milostiva na sve četiri strane sveta. I radeći sve to neprestano se molim: Gospode, pošalji mi goste; ali sasvim gladne i bedne! Molim Ti se, javi mi se na taj način! Ponekad mi je dolazila pomisao: luda Jovanka, kakve goste ti očekuješ o Božiću! Na taj sveti dan svak je kod svoje kuće; ko bi tebi mogao biti gost? I ja bih plakala i plakala. No opet sam ponavljala onu molitvu i spremala, spremala. Kad sam se na Božić vratila iz Crkve, ja zapalim sveću, postavim ručak, iznesem sve na sto, pa onda počnem šetati tamo amo po sobi. Bože, ne ostavi me! opet sam se molila. Ulicom je malo ko prolazio. Božić je, a i naša ulica je zabačena. No čim bi sneg zaškripao pod nečijim nogama, ja na kapiju! Da to nije moj gost? Nije. Eno, prođe. Podne dođe i prođe, a ja sama. Zaplačem se i viknem: sad vidim, Gospode, da si me sasvim ostavio! Plakala sam tako i jecala, dok – na jedanput! Na jedanput lupi neko u kapiju, i ja čuh plačevne glasove: daruj brate, daruj sestro! Brzo istrčim i otvorim kapiju. Predamnom slepac i njegov vođ, oboje pogureni, dronjavi, prozebli. Hristos se rodi, gospodo moja! viknuh ja radosno. Vaistinu se rodi! procvokotaše oni drhteći. Smiluj se, sestro, na nas! Ne tražimo ti pare. Od jutros – niko nam ne ponudi hleba; po neku paru ili čašu rakije, a hleba – niko. Gladni smo mnogo. – Ja kao na nebesima. Uvedoh ih u kuću i postavih za punu trpezu. ? ja im služim sve plačući od radosti. Oni me začuđeno pitaju: zašto plačeš, gospođo? Od radosti, gospodo moja, od čiste i svetle radosti! Ono što sam Boga molila Bog mi je dao. Nekoliko dana ja Mu se molim, da mi pošalje baš takve goste kao vi, i evo On mi je poslao. Niste vi tek onako došli, nego vas je blagi Gospod moj poslao. On mi se danas javio kroz vas. Ovo je najradosniji Božić u mom životu. Sad znam, da je živ Bog naš. Slava Mu i hvala! Amin – odgovoriše moji dragi gosti. Zadržala sam ih do uveče, napunila im torbe i ispratila.“
Takav je bio prošli Jovankin Božić. Daj Bože, da joj ove godine bude još radosniji. Pomoli se i ti, kćeri, da ti se Otac nebeski javi na neki način – a u Boga je mnogo načina – pa ćeš doživeti čudo. Ne spremaj se za tugu u taj veliki dan, nego se spremaj za radost. I Svevideći, Svemilostivi, učiniće ti radost.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sv.Nikolaj - Jednom patrioti koji kaže: Dovoljno je biti dobar Srbin a vera je sporedno | ŠNR

  2. Pingback: Vladika Nikolaj Velimirović - Hristos je činio samo dobro, pa su Ga ljudi ipak raspeli | ŠNR

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *