NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA

 

MISIONARSKA PISMA
 
93. Pismo
Učitelju Nikoli S. o tome: Zašto se Hristos morao
roditi a ne prosto javiti
 
Pitali ste, zašto se Hristos Gospod morao roditi, pa rasti, pa mučiti se? Zašto se nije odjedanput javio s nebesa u vidu zrela čoveka kao što se, po basnama jelinskim, Apolon javljao ljudima? Sasvim neprilično sravnjenje! Kako se može sravnjivati stvarni čovek sa prizrakom, i istiniti Bog sa izmišljenim čudovištima?
Koliko je nebo visoko nad zemljom, tako je visoka mudrost Božija nad razumom čovečjim. Po mudrosti Svevišnjega Hristos se trebao javiti svetu i kao dete i kao mladić i kao zreo čovek, da svima bude pristupačan i da zadobije sve. Da On nikada nije bio dete, bila bi bleda i hladna Njegova reč: pustite djecu i ne zabranjujte im dolaziti k meni, jer je takvijeh Carstvo Nebesko; i opet ona druga: zaista vam kažem, ako se ne povratite i ne budete kao djeca, nećete ući u Carstvo Nebesko. Vi ste učitelj dece, i kao učitelj pomislite, kako bi sasvim drugi odnos bio između Vas i dece, da Vi, recimo, nikad niste bili dete.
Hristos se nesumnjivo mogao javiti svetu i onako kako bi Vi hteli; ali da je to učinio, On ne bi mogao biti za rod ljudski ono što je On hteo biti, to jest Učitelj i Spasitelj sviju, i primer svima naraštajima.
Vas muči to što mislite, da je Gospod neobičnim rođenjem Svojim uvećao za naš razum tajnu bića Svoga. A zar ne bi tajna Njegova bila daleko veća i neshvatljivija, da je se On iznenadno spustio među ljude, van svake rođačke veze s ljudima? Zar ne bi svet u tom slučaju govorio o Njemu kao o nekom priviđenju? Tada bi i Njegova ličnost, a s njom i njegova nauka i žrtva, izgubili stvarnu osnovu i stvarni značaj. Jer ako je priviđenje, ko bi od nas slušao i podražavao priviđenje?
Još se Gospod naš trebao roditi, i to baš na način kako se rodio, da bi time pokazao mogućnost i istakao važnost našeg duhovnog rođenja, koje stoji u centru Njegove nauke o čoveku. Po reči Njegovoj: ako se ko nanovo ne rodi, ne može vidjeti Carstva Božijega. Kao što se On rodio od Duha Svetoga iz prečistog tela Deve Marije, tako se i mi možemo duhovno roditi od Duha Svetoga u čistoti duše svoje. Veliki duhovnici pravoslavni oduvek su učili, da je novo rođenje čoveka uslovljeno devičanskom čistotom duše. Drugim rečima: duše koje se potpuno očiste čak i od grešnih pomisli postaju slične svetoj Devojci, i udostojavaju se blagovoljenjem Božijim da budu obitalište Hrista. Ako je rođenje Hristovo od Deve Marije teško pojmljivo za običan razum, ono je izvanredno korisno i obodravajuće za sve one koji požele duhovno moralni preporođaj svoga bića.
Zato, uspokojte se, i zablagodarite večnoj Mudrosti što se Spasitelj roda ljudskog javio onako kako je On sam našao za najbolje. I uzviknite s apostolom Pavlom: O dubino bogatstva i premudrosti i razuma Božija! I pozdravite decu vašu u školi s detinjom radošću:
Hristos se rodi, deco!

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sv.Nikolaj - Jednom patrioti koji kaže: Dovoljno je biti dobar Srbin a vera je sporedno | ŠNR

  2. Pingback: Vladika Nikolaj Velimirović - Hristos je činio samo dobro, pa su Ga ljudi ipak raspeli | ŠNR

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *