МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
91. Писмо
Братству „Рождества Христова “ о томе
зашто се поздрављамо са: Христос се роди
 
Кад кажемо: Христос се роди, исто је као да кажемо: Месија се роди, или Цар се роди, или Спаситељ се роди! Поздрављајући се тако ми тврдимо и друг другу сведочимо, да је дошао у свет Онај који је требао доћи ради спасења рода људског, и да другог изван Њега не треба чекати. Онај, кога је Бог обећао нашим прародитељима изгнаним из Раја; кога су незнабожни народи и племена тамно наслућивали; кога су пророци јеврејски јасно прорекли; за којим је беспомоћно човечанство хиљадама година болно уздисало – онај се засијао на земљи као сунце после дуге ноћи. И тако кад кажемо: Христос се роди, ми сведочимо, и да је Свевишњи одржао своје обећање, и да су се слутње човечанства испуниле, и да су се пророчанства пророка остварила, и да су уздаси људски утољени радошћу.
Месија се роди, Најчудеснији, истовремено Човек и Бог – да се уморне очи људске одморе на Њему и не погледају другога Месију.
Цар се роди, Најсилнији, истовремено са жезлом моћи и кандилом милости – да се и најмањи усправе и ускликну: ми смо царска деца!
Јунак се роди, Непобедиви, да одбрани праведне, да освоји грешне, да сруши духове злобе поднебесне.
Путовођ се роди, Највидовитији, да залутале изведе и поведе.
Просветитељ се роди, Најпросвећенији, да растера мраке и просветли помрачене.
Пастир се роди, Најбрижнији, да спасе стадо од вукова и прибере га у Свој тор.
Хранитељ се роди, Најбогатији, да нахрани гладне, не земљом но небом, небеским телом Својим и пламеном крвљу Својом.
Човекољубитељ се роди, Најређи, да пригрли на груди Своје и оживи љубављу безбројну сирочад Своју, која су дуго гредила из гроба живота у гроб смрти.
Откровитељ се роди, Највећи, да повуче завесу и открије смртним бесмртно Царство Небеско.
Све то означавају оне чаробне речи, с којима се хришћани о Божићу поздрављају и с којима и ја вас, браћо, поздрављам:
Христос се роди!