NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA

 

MISIONARSKA PISMA
 
89. Pismo
Jednoj sirotici koja pita:
Zašto se u Jevanđelju ne govori o sreći
 
Kako da se ne govori, čestita dušo? O čemu se u Jevanđelju govori više nego o sreći ljudi? Meni izgleda, da bi se Jevanđelje moglo nazvati: Knjiga Sreće; nauka Hristova – nauka o sreći. Tebe je svakako zbunilo to što se u Jevanđelju ne spominje izričito sama reč sreća. No mesto te reči upotrebljuju se druge reči, kao: blaženstvo, radost, veselje, raj, spasenje, večni život. Naročito reč blaženstvo označava sreću u najboljem smislu. Kad ovo znaš, onda pročitaj ponovo Gospodnju besedu o blaženim (Mt. 5). Prva nauka koju je Hristos objavio svetu, bila je nauka o sreći. Tu nauku Pravoslavna crkva ponavlja ljudima uvek na početku Liturgije pesmom Blaženi. Po nauci Hristovoj blaženi ili srećni su oni:
koji su skrušena duha pred Bogom, jer je njihovo carstvo nebesko;
koji plačem kvase molitve svoje, jer će se utešiti neprolaznom utehom;
koji su krotki i nezlobni kao jaganjci, jer će naslediti zemlju živih;
koji su gladni i žedni pravde Božije, jer će se nasititi nebeskom pravdom;
koji su milostivi srcem i rukom, jer će ih ruka Gospodnja pomilovati;
koji su čista srca, jer će videti Cara Oca svoga nebeskog;
koji su gonjeni zbog pravde od demona i od ljudi, jer će carstvo večne pravde biti njihovo;
koji su sramoćeni i klevetani radi Hrista, jer će se radovati i veseliti u domovini angela;
uz ove još su srećni i oni:
koji veruju Spasitelju svome, jer će biti spaseni;
koji plamte ljubavlju prema Stvoritelju i stvorenjima Njegovim, jer će se uvenčati slavom besmrtnom;
koji žrtvuju život zemaljski, jer će dobiti život večni.
Ovo je prava i nevarljiva sreća, koju je Gospod naš otkrio i javio rodu ljudskom. Za ovu i ovakvu sreću žrtvovali su carevi svoje krune, bogataši svoja bogatstva, mučenici svoje živote – tako lako kao što drveće u jesen odbacuje svoje lišće. No ko nije makar malo okusio od ove sreće teško može da žrtvuje za nju i malu voštanu sveću.
A ti, sirotice Božija, ne očajavaj za svoju sreću. Ostala si sama samohrana, bez prijatelja i rođaka; vrata zemaljske sreće za tebe su zatvorena. Tako pišeš, više suzama nego mastilom. No zar ne pomišljaš, da je to sve promislom Oca tvog nebeskog, da bi se ti okrenula ka vratima večne sreće? Bog često, baš često, zatvara pred ljudima vrata varljive sreće, ali vrata prave sreće On drži uvek otvorena pred svima i za sve, koji samo požele ući. Uđi i ti, kćeri Hristova. Kad se samo nadviriš na ta vrata, opazićeš carstvo srećnih, otadžbinu blaženih. Sagledaćeš nebesa puna ugodnika i pravednika Božijih, koji na zemlji okusiše sreću Hristovu a na nebesima produžiše da je piju prepunim putirom. Kad to sve osetiš i duhom pogledaš, nećeš ni za trenut biti sama i samohrana. Jer ćeš bezbrojnu porodicu Božiju na nebesima moći nazvati svojom braćom, i sestrama, i rođacima, i prijateljima.
Raduj se i veseli se Gospodom.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sv.Nikolaj - Jednom patrioti koji kaže: Dovoljno je biti dobar Srbin a vera je sporedno | ŠNR

  2. Pingback: Vladika Nikolaj Velimirović - Hristos je činio samo dobro, pa su Ga ljudi ipak raspeli | ŠNR

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *