МИСИОНАРСКА ПИСМА

87. Писмо
Студенту И. К. који пита: О књизи Проповедника

Не поимаш зашто је књига Проповедника стављена у Библију. По твоме мишљењу та је књига израз чисто индијског песимизма, јер одриче све вредности, и као таква противи се осталој науци Божијој. Но свети мужеви, који су књигу Проповедникову унели у библијски канон, нису тако мислили. Они су је уврстили у поучне књиге и Црква је сматра и препоручује као такву до данас.
Таштина над таштинама, вели проповедник, све је таштина. Ко је овај Проповедник? То је био најмудрији, најбогатији и најсрећнији цар у свету пре Христа Соломон син Давидов. Човек који је достигао и имао у највећој мери све оно за чим људско срце на земљи може жудети, оглашава таштином и сенком све своје имање и знање, сав сјај и блесак, сву своју царску силу и величину, све части и све насладе. Зар то није драгоцена поука свету? Зар то није хладан пљусак за отрежњење оних људи, који кроз неправду и злочин, кроз богоборство и човекоборство, кроз угушење своје савести и убијање своје душе, бесомучно јуре свему ономе што велики цар окусивши из препуна пехара оглашава таштином, варком и ништавилом? Да је те речи изговорио неки босоноги философ индијски, оне не би имале ни из далека оно неодољиво дејство, које имају кад излазе из уста препуњених сваком слашћу земаљском. Јер ко је јео и уживао више него ја? И то је таштина и мука духу. Тако говори најбогатији и најситији. А што велиш, да Проповедник пориче све вредности, није тачно. Две вредности он не пориче: Бога и правду. А то и јесу две главне вредности у овоме свету таштине. Бог је на небу а ти си на земљи. Бој се Бога, говори Проповедник. Бог ће судити праведнику и безбожнику, каже он. Нека грјешник сто пута чини зло и одгађа му се (казна), ја ипак знам да ће бити добро онима који се боје Бога, који се боје лица његова. Он дакле види, како се на земљи праведник често пати као и безбожник, и то је мука духу, али он има пророчко осећање у срцу, да ће праведнику на крају добро бити. Какво добро, он то не уме казати. Треба да знаш, да је Проповедник живео на хиљаду година пре Христа, и да није могао чути чудесне речи Спасове нити сазнати за један нови свет, за Царство Божије, које је Господ открио људима. Данас најпростији хришћанин зна више од њега, најмудријег цара прехришћанског. Хришћанин зна од Христа, да ће праведник наследити вечни живот и сијати као сунце у царству Оца свог небеског. Но иако то премудри цар није знао, он је предосећао надахнућем свише, да ће праведнику бити неко велико добро а грешнику зло. Радуј се младићу за младости своје и нека те весели срце твоје док си млад, говори теби мудри цар; ходи куда те срце твоје води и куд очи твоје гледају, али знај, да ће те за све то Бог извести на суд… је ће свако дјело Бог изнијети на суд и сваку тајну, била добра или зла.
Зато манувши се индијског песимизма реци са Проповедником: заиста све је таштина осим Бога и Божије правде. И управи пут свој тако, да ни ти правду не згазиш ни правда тебе. Бог ти на помоћ.