MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
86. Pismo
Zanatliji Paji Ć.: O ispovesti
 
Hteo si znati, da li je ispovest baš neophodna? Ranije si se često ispovedao, pa si prestao zato što ti se neko zbog toga nasmejao. Nisi trebao prestajati. Kome se ljudi nisu nasmejali? Znaš kako je rekao Najvidovitiji: teško vama koji se smejete sad, jer ćete zaplakati i zaridati. Pored zanata, veliš, imaš i jedan vinograd, koji ti dobro rađa jer ga dobro obrađuješ. Ako bi neko zapustio svoj vinograd, pa se nasmejao tebi što ti svoj brižljivo obrađuješ, da li bi ti digao ruke od vinograda, i prestao obrađivati ga? To ne bi učinio, izvesno. Kako si se onda mogao pokolebati u obrađivanju duše svoje, važnije od svih vinograda na zemlji? Jer kad umreš, dušu ćeš poneti a vinograd ostaviti. Od svih obrađivanja obrađivanje duše je najvažnije; i od svih trudova, kojim se čovek trudi na zemlji, trud oko duše je najrazumniji. Zato, povrati se ranijem trudu oko duše svoje, i počni opet ispovedati se. Ovako govori apostol Jakov: ispovijedajte jedan drugome grijehe. Gresi u tajnosti rastu i množe se, a čim izađu na svetlost, suše se i ginu. Ne reci: nisam grešan! Čitaj šta piše pravednik u Psaltiru: u bezakonju sam začet i u grijehu rodi me mati moja. Niti reci: ja ispovedam svoje grehe samome Bogu, te nije nužno ispovedati se i ljudima. Ko je bio pravedniji od apostola Pavla? I ovaj Pavle imao je jedan greh pre svog apostolstva, kao Savle, i taj greh on je javno ispovedio, ne jednom no više puta, i ne samo pred vernim nego i pred neznabožnim. Čuli ste, piše on krštenim Galatima, kako sam veoma gonio Crkvu Božiju i raskopavao je. To isto objavljuje on i pred nekrštenim carem Agripom (Dap. 26). Pa kad sveti Pavle tako – zašto bi onda ti držao rane duše svoje sakrivene? Zašto bi ostavio zmije u nedrima svojim da se množe? Je li samo zato što ti se neko nasmejao? Ako se nasmejao jedanput, hoće li ti se on večno smejati? Pomoli se Bogu za njega u tajnosti; može se i pokajati, i suzama svoj greh izgladiti. Šta ima kolebljivije od misli čovekovih? Koliko i koliko ljudi u veče se kaju za reči koje su preko dana izrekli! Zato u pogledu duše svoje ne slušaj svakoga ko ti mimogred nešto kaže, nego slušaj što Crkva Božija govori. Uđi u razgovor sa duhovnicima koji ispovedaju ljude, pa ćeš od njih čuti mnoge primere, kakvo su duševno olakšanje dobili oni koji su se usrdno ispovedali. Nije nikakva bajka no sušta istina, da su se mnogi samrtnici u dugotrajnoj agoniji mogli tek onda upokojiti, kada su grehe svoje ispovedili pred sveštenikom. Ja bih ti i sam mogao navesti takve primere, kojih sam bio očevidac. Bog naš Bog je milosti i dobrote, i on želi svima ljudima spasenje. Ali kako će se jedan čovek spasti, ako ne dođe i prizna pravdu Božiju? S onim što čovek nosi u duši svojoj kad umire, odlazi on na sud Božiji: ako je greh s grehom, ako li je pravda s pravdom. Bog čeka od svakog smrtnog pokajanje, a pokajanje obuhvata ispovedanje greha svojih. Pa kako svaki dan i svaki čas može angel smrti doći po našu dušu, zato Crkva preporučuje vernima čestu ispovest i još češće pokajanje.
Bog neka te proslavi i blagoslovi.