МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
86. Писмо
Занатлији Паји Ћ.: О исповести
 
Хтео си знати, да ли је исповест баш неопходна? Раније си се често исповедао, па си престао зато што ти се неко због тога насмејао. Ниси требао престајати. Коме се људи нису насмејали? Знаш како је рекао Највидовитији: тешко вама који се смејете сад, јер ћете заплакати и заридати. Поред заната, велиш, имаш и један виноград, који ти добро рађа јер га добро обрађујеш. Ако би неко запустио свој виноград, па се насмејао теби што ти свој брижљиво обрађујеш, да ли би ти дигао руке од винограда, и престао обрађивати га? То не би учинио, извесно. Како си се онда могао поколебати у обрађивању душе своје, важније од свих винограда на земљи? Јер кад умреш, душу ћеш понети а виноград оставити. Од свих обрађивања обрађивање душе је најважније; и од свих трудова, којим се човек труди на земљи, труд око душе је најразумнији. Зато, поврати се ранијем труду око душе своје, и почни опет исповедати се. Овако говори апостол Јаков: исповиједајте један другоме гријехе. Греси у тајности расту и множе се, а чим изађу на светлост, суше се и гину. Не реци: нисам грешан! Читај шта пише праведник у Псалтиру: у безакоњу сам зачет и у гријеху роди ме мати моја. Нити реци: ја исповедам своје грехе самоме Богу, те није нужно исповедати се и људима. Ко је био праведнији од апостола Павла? И овај Павле имао је један грех пре свог апостолства, као Савле, и тај грех он је јавно исповедио, не једном но више пута, и не само пред верним него и пред незнабожним. Чули сте, пише он крштеним Галатима, како сам веома гонио Цркву Божију и раскопавао је. То исто објављује он и пред некрштеним царем Агрипом (Дап. 26). Па кад свети Павле тако – зашто би онда ти држао ране душе своје сакривене? Зашто би оставио змије у недрима својим да се множе? Је ли само зато што ти се неко насмејао? Ако се насмејао једанпут, хоће ли ти се он вечно смејати? Помоли се Богу за њега у тајности; може се и покајати, и сузама свој грех изгладити. Шта има колебљивије од мисли човекових? Колико и колико људи у вече се кају за речи које су преко дана изрекли! Зато у погледу душе своје не слушај свакога ко ти мимогред нешто каже, него слушај што Црква Божија говори. Уђи у разговор са духовницима који исповедају људе, па ћеш од њих чути многе примере, какво су душевно олакшање добили они који су се усрдно исповедали. Није никаква бајка но сушта истина, да су се многи самртници у дуготрајној агонији могли тек онда упокојити, када су грехе своје исповедили пред свештеником. Ја бих ти и сам могао навести такве примере, којих сам био очевидац. Бог наш Бог је милости и доброте, и он жели свима људима спасење. Али како ће се један човек спасти, ако не дође и призна правду Божију? С оним што човек носи у души својој кад умире, одлази он на суд Божији: ако је грех с грехом, ако ли је правда с правдом. Бог чека од сваког смртног покајање, а покајање обухвата исповедање греха својих. Па како сваки дан и сваки час може ангел смрти доћи по нашу душу, зато Црква препоручује вернима честу исповест и још чешће покајање.
Бог нека те прослави и благослови.