MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
85. Pismo
Čoveku kome vraćaju zlo za dobro
 
Žališ se, kako su ljudi postali zli. Nigde da sretneš dobra čoveka. Pa se čudiš, zašto Bog trpi ovakav svet i već ne učini mu kraj. Iznenadićeš se kad čuješ, da sam istu takvu žalbu čuo od jednog tvog suseda iz istoga grada. I on kaže, kako je nestalo dobrih ljudi, i kako se on oseća sasvim osamljen na putu pravde i istine. Znači, da on tebe nije poznao i da ti za njega ne znaš. A da ste se vas dva dobra čoveka upoznali, vi bi obojica promenili mišljenje i vaša žalost okrenula bi se na radost. Rekao je Hristos učenicima Svojim: i vi ćete žalosni biti, ali će se vaša žalost okrenuti na radost.
Ja ću ti saopštiti ime onog drugog dobrog čoveka u vašem gradu, pa ga ti potraži. I kad stanete na molitvu vas dva, molite se Gospodu da vam otkrije i druge dobre ljude u vašem mestu. Ja verujem, da će vam se otkriti veliki broj ljudi, vama za sad nepoznatih. Ljudi su kao neki pokretni majdani, a u majdane se obično mora duboko roniti, da bi se našlo ono što je u njima najdragocenije. Takav je sastav ove vasione, da ukoliko je jedna stvar dragocenija utoliko je i skrivenija. Da se pravedni Lot u Sodomu požalio kao vi što se žalite, čovek bi mu verovao. Ali je teško verovati, da u jednom hrišćanskom gradu, gde se nauka Hristova propoveda i liturgije vrše, nema više od jednog dobrog čoveka.
Susedi te, kažeš, ne vole. Svako tvoje dobro delo ismevaju tumačeći ga naopako. Sipaju na te poruge gde god ti nisi prisutan. I ti se ožalošćen pitaš: zašto sve to? I dokle? Zato što ne poznaju istinu, ne traže je, ne žele je; nego su robovi laži, lažnih misli, lažnih osećanja, zlih navika. Gospod je rekao: poznaćete istinu, i istina će vas osloboditi. To važi za susede tvoje. Kad bi oni poznali istinu, oni bi se radovali tvome dobru kao svome. Kad oni ne bi robovali onome kome je Spasitelj dao ime otac laži, oni bi imali u sebi božansku slobodu, da gledaju pravilno, da sude pravo, i da se raduju svakom dobrom čoveku. No to važi i za tebe, to jest ona sveta reč Hristova o poznanju istine kao uslovu slobode. Ako i ti poznaš istinu još dublje nego što je sad poznaješ, ti se nećeš tužiti na one koji te mrze, grde, ismevaju, pa čak i zlostavljaju. Neki drevni mudrac imao je među učenicima i jednog bogatog ali gordog mladića, koji je zbog jedne pogrdne reči bio gotov tući se do krvi. Da bi ga izlečio od gordosti i naglosti, mudrac naloži na nj ovakvu epitimiju: da ide po svetu tri godine i da plaća svakom onom ko bi bio voljan da ga rečima naruži. Mladić se pokori ovakvom sudu svoga učitelja i pođe po svetu. Hodio je tako i plaćao svakome ko bi se saglasio da ga izgrdi. Kad se navrše tri godine, on se vrati svome učitelju. No na kapiji predusretne ga kapidžija, ljutit na nekog drugog, pa se okomi na ovog mladića i strašno ga izruži. A mladić mesto da se ogorči slatko se zasmeja. Začuđen time kapidžija ga upita: zašto se smeješ? Odgovori mu prekaljeni mladić: tri godine ja plaćam svakom onom ko bi me ma i malo izgrdio; a evo ti me besplatno izgrdi jače od svih ostalih! – i kad mudrac vide svog popravljenog učenika, i saznade sve, obradova se veoma i pohvali ga pred svima.
A ti pročitaj iz Besede na gori 11. stih, pa raduj se i veseli se, jer je velika plata tvoja na nebesima.
Od Gospoda ti mir i blagoslov.