NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA

 

MISIONARSKA PISMA
 
84. Pismo
Jednom mladiću koji se zabrinuo
za svoga sujetnog prijatelja
 
Sujeta je bolest duhovna. Ona ovlađuje nad onim ljudima, koji su izgubili ili nisu ni stekli strah Božiji. U knjizi Života piše: početak je mudrosti strah Gospodnji. Mudar žudi za razgovorom o Stvoritelju sveta a sujetan za razgovorom o sebi. Tvoj prijatelj se pripija samo uz one koji njega hvale i veličaju. On samo o sebi govori i traži da se samo o njemu govori. Sabira svoje slike iz novina – mada zna da novine donose i slike zlikovaca – i čita svakome pisma, u kojima ga neko hvali. Postao je dosadan svima, i svak se sklanja od njega. Svoju slavu on utvrđuje na najkolebljivijim temeljima – na vrhovima jezika ljudskih. Jadni čovek! On potrebuje ozbiljna lečenja. Jer ako tako produži bolest sujete dovešće ga neminovno do zločina nad drugim ili nad samim sobom. Pokušaj da mu pročitaš knjigu Propovednika iz Biblije. Podvuci mu one reči cara Solomona: taština (sujeta) nad taštinama, sve je taština. Prošetaj sa njim po groblju, i reci mu: tu pod našim nogama trunu ona usta, koja su nas hvalila!
Ispričaj mu ovu priču sa Istoka. Pokraj puta rasla visoka palma, a ispod nje trn. Prolazili putnici tamo i ovamo, a trn svakoga zakačivo i grebao. Ljutiti putnici grdili su trn žaleći što ga niko ne poseče, da ne pakosti ljudima. Pogordi se trn, pa diže glavu i oholo reče palmi: šta pomaže tebi tvoja visota, kad o tebi nikad niko ni reči? Čuješ li, kako se o meni svaki dan po vazdan govori? Ja sam mnogo proslavljen u svetu, a ti ništa. Na to će mu palma odgovoriti: crna je slava tvoja kao što si i ti crn. Ono što se o tebi govori gore je od ćutanja. O meni ljudi govore onda kad beru urme sa mojih gra-na. Retko se, istina, čuju ti govori, ali su oni puni blagodarnosti i blagoslova. – Pravi ljudi brinu se o tome kako će dati dobre plodove života, a ne o tome da li će ih susedi slaviti. Ali je slava pratila prave ljude kao što eho prati glas. Pa ako se eho i ne čuje uvek na zemlji, čuje se neizostavno na nebu. Jer je život pravog čoveka vezan za nebo i večnost. Kad je Hristos činio nekome dobro, On je često izričito zabranjivao, da se o tome govori – gledaj, nikomu ne kazuj! Svetitelji Hristovi shvatili su odlično ovu nauku i bežali su od ljudske slave kao od ognja. Neka matrona rimska dođe čak iz Rima u Misir da vidi svetog Arsenija. Arsenije joj se javi; no kad ona poče veličati ovog svetog muža, on se brzo povrati u svoju ćeliju i zatvori vrata. Drugi jedan sledbenik Jevanđelja govorio je: svaka pohvalna reč o meni otvara mi zalečene rane na duši.
Ko god samo poželi od sveg srca da popravi zabludelog čoveka, tome Bog pomaže. Verujem, da će i tebi blagi Stvoritelj pomoći, da izlečiš tvoga prijatelja od sujete. Nećeš ga ti izlečiti nego Nebesni Lekar, a po tvojoj žarkoj želji i molitvi.
Mir Vam i zdravlje od Gospoda obojici.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sv.Nikolaj - Jednom patrioti koji kaže: Dovoljno je biti dobar Srbin a vera je sporedno | ŠNR

  2. Pingback: Vladika Nikolaj Velimirović - Hristos je činio samo dobro, pa su Ga ljudi ipak raspeli | ŠNR

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *