MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
80. Pismo
Bolesnici Staniji Đ. koja pita: Šta je to zavet
 
To je obećanje, koje neko lice da Bogu iz blagodarnosti ili zbog greha. Iz naših sela oko Bitolja mnogi mladi ljudi idu na pečalbu u daleke krajeve sveta. Ispraćajući ih majke ili sestre daju potajno neki zavet Bogu za njihovo zdravlje i srećan povratak. Te žene se zovu zavetnice. Jedne subote banusmo iznenadno u malu seosku crkvu, i tu zatekosmo staricu kako pere pod. Upitana nasamo ona objasni, da to čini već osamnaest meseci svake subote, po zavetu za sina u Americi. Pa kad joj se sin vratio, čujemo, ona je produžila da pere crkvu još šest meseci iz blagodarnosti Bogu.
„Vetao sam se“ (to jest: zavetovao sam se) obična je reč u našim krajevima kod onih koji dolaze u manastire da služe neko vreme. Kad je selo L. gorelo istrči mladić Teodor i vidi susednu kuću u plamenu. Sav u strahu on poviče svetoga Nauma u pomoć zavetujući se da će mu služiti godinu dana. U tom času dune vetar i okrene plamen na suprotnu stranu od njegove kuće. Posle izvesnog vremena dođe Teodor u naš manastir, ispriča šta se dogodilo i umoli igumana, da ga primi da ispuni svoj zavet.
Sasvim je obična stvar da se majka zavetuje postiti uz mrsne dane za svoje bolesno dete. To je sasvim po biblijski. I car David je postio za vreme bolesti svoga deteta.
„Vetala sam se!“ kaže starica Mojseica iz okoline Debra koja 19 godina služi u hramu i 19 godina posti sve dane bez zejtina. Zbog čega? Pre 19 godina njen muž uortačio se bio s jednim Arnautinom u nekom poslu. Jednoga petka htedne on ići za Debar da se rasplati sa svojim ortakom. Pred polazak uzme da doručkuje jaja i sir. Kad žena vide muža da mrsi u petak ljutito mu vikne: da Bog da se ne vratio, kad si se eto uortačio i u veri sa svojim ortakom! Toga dana uveče muž bude pri povratku kući ubijen i opljačkan. To strašno porazi ženu. I ona se zavetuje služiti crkvi i postiti sve do kraja svoga života.
Ima zavetovanja i kod Engleza. Posle rata jedan engleski sveštenik izvrši neko venčanje, koje je bilo protiv zakona. Vladika ga za to oštro ukori. U griži savesti sveštenik se zavetuje postiti sve ponedeonike (jer je u ponedeonik učinio onaj greh) kroz ceo svoj vek.
Pri zavetovanju Bogu bilo za sebe ili za drugoga, bilo za neki greh ili iz blagodarnosti, čovek mora paziti da se ne prebaci i zavetuje ono što je nerazumno, ili preko njegove moći. Poznat je iz Biblije nepromišljen zavet Jeftajev. U ratu protiv Amonaca zavetuje se izrailjski vođ i sudija Jeftaj, da ako mu Bog podari pobedu on će prineti na žrtvu ono što mu prvo izađe u susret iz njegovog doma pri povratku iz rata. I pobedi Jeftaj. Ali kad se vraćaše doma, izađe mu u susret njegova ćerka. Avaj, kćeri moja, uzviknu otac kao ranjen lav, ja sam dao reč Gospodu i ne mogu poreći.
Bog neka Vas blagoslovi.