NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA

 

MISIONARSKA PISMA
 
79. Pismo
Jednom pravoslavcu u Americi koga je zbunio neki književnik
 
Primio sam poslati časopis, u kome je štampana ljuta optužba onog književnika protiv vere hrišćanske. Optužba ukratko glasi: hrišćanska je vera kriva za sadašnju krizu u Americi. Ona nas je, veli, učila da radimo što više. Mi smo je slušali i radili smo svi mnogo. To je bila prava manija rada. No zato što smo svi radili mnogo ostali su danas milioni ljudi bez rada. Zbog toga treba sad da stvorimo novu veru, koja će nas učiti da ne radimo. Tako ćemo se osloboditi krize. – Taj novi spasitelj sveta tebe je zbunio, i ti tražiš razjašnjenja.
Neka te ništa ne zbunjuje. Reči izrečene u nevolji gube polovinu od svoga značenja. Kad god neposlušna deca padnu u nevolju, ona se tuže na svoga roditelja. Baš nedavno žalila mi se jedna majka, kako joj raspusni sin dozlogrdi tražeći pare i samo pare. Kad ga ona opomene, da su pare za potrebu a ne za zloupotrebu, on besni i grdi svoju roditeljku. Slično se događa i hrišćanskoj veri, duhovnoj materi svih hrišćanskih naroda. To joj se događalo od njene pojave u svetu. Nju su kritikovali za sve oni koji nisu umeli ni hteli sebe da krive. Još u drugom stoleću piše o tom sveti Tertulijan: „Ako se Tibor izlije, ili Nil ne izlije preko svojih obala, ako nebo otkaže svoj dažd, ili more opustoši zemlju – odmah se razdaje krik: hrišćane pred lavove!“ Tako se danas u Rusiji razdaje krik protiv vere Hristove zbog loše ekonomije, u Španiji zbog loše politike, a u Americi eto zbog nezaposlenosti mnogih miliona ljudi – uvek isti krik: hrišćane pred lavove!
A ti znaj, sledbeniče Hristov, da će gonjeni nadživeti negonjene. U svetu nikad nijedna vera nije tako gonjena kao hrišćanska, i juče i danas i sutra. Za hrišćane to nije ništa neočekivano, jer sve je to predvideo i predskazao Spasitelj naš, i na sve optužbe i na sva gonjenja unapred je odgovorio vernima: radujte se i veselite se!
Istina je, da je hrišćanska vera od uvek učila ljude da rade. Apostol Pavle piše: ko ne radi da ne jede. Ali vera nas je naša učila da radimo ono što treba a ne ono što ne treba. A koliko se u Americi naradilo što ne treba svetu, to ti sam gledaš očima svojim. Taj suvišak proizvodnje nije došao od manije za radom nego od manije za dolarom. Naša vera propoveda ne samo rad nego uz rad i strah Božiji, i milost, i bratoljublje. Kad se pak rad odreši od svega ostaloga, što ga čini blagorodnim i čoveka dostojnim, i veže isključivo za novac, onda on kao i svako prokletstvo donosi pustoš svetu, ne manju nego potpun nerad. Ja nikad ne mogu verovati, da rad, ma koliko velik bio, može biti opasan po ljude, ako je on nerazdvojno spojen sa strahom od Boga, sa milošću i bratoljubljem. Niti je blagosloven rad dolaroljubca ni milost lenivca. Zakon Hristov u celini – a ne odvojene zapovesti – predstavlja savršenstvo, kao drvo sa mnogim granama i plodovima, a ne jedna odsečena grana što se osuši. Znaj da je zakon Hristov kamen nepokolebljivi, stena spasenja. Kad se ljudi spuste sa toga kamena, onda nastaju mnogi zakonodavci i mnogi zakoni, uski i protivrečni. A ovo i jeste onaj pesak – ovi mnogi samovlasni zakonodavci i njihovi zakoni – na kome kad se postroji dom društva ljudskog mora, po rečima Hristovim, dom da se iskrivi i padne.
Mir ti i radost od Gospoda.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sv.Nikolaj - Jednom patrioti koji kaže: Dovoljno je biti dobar Srbin a vera je sporedno | ŠNR

  2. Pingback: Vladika Nikolaj Velimirović - Hristos je činio samo dobro, pa su Ga ljudi ipak raspeli | ŠNR

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *