MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
7. Pismo
Devojci koja ne može da se reši ni za brak ni za manastir
 
Čim se kolebaš, kćeri, znaj da si pre za brak nego za manastir. Za monaški su život oni kod kojih nema kolebanja. Sveti Sava nije se dvoumio. Ni sveta Teodora, ni Ksenija, ni Efimija, ni tolike druge, koje su bile prave umetnice monaškog života. Jer ovo ne mogu svi primiti do onih kojima je dano.
Ti kažeš, kako često tako uveče sediš sa svojom majkom kraj vatre, pa nabrajate razloge za i razloge protiv. A ja ti kažem: ma koliki broj razloga bio, opet neće razlozi presuditi na koju ćeš stranu nego privlačnost. Ljubav stoji iznad svih razloga. I ako te ljubav prema Hristu ne odvede u samotnu tišinu manastirsku, onda će te ljubav prema svetu zadržati u svetu i uputiti u brak. No i u ovom drugom slučaju ti možeš biti blagoslovena blagoslovom Sare i Rahaile, pa i same tvoje matere.
Velika ljubav prema Bogu ne podnosi svet, ne voli društvo, traži samoću. Ta ljubav je pokrenula hiljade duša da se sklone sa širokog puta svetskog u gluve pustinje. Da bi se videle nasamo sa ljubljenim Gospodom. Da bi imale tajan sastanak sa Stvoriteljem svojim, koji je sav ljubav, i po imenu i po suštini. No pre svega, da bi se udostojile toga viđenja i toga sastanka. Monasi i monahinje primaju na sebe i post i trud i uniženje i bdenje i siromaštinu i poslušnost i sve ostale obete, samo i jedino da bi se udostojili toga duhovnog sastanka sa Gospodom svojim. A na ovome tesnom putu duša se udostojava toga sastanka onda kada se oslobodi, očisti i ukrasi. Od čega duša osamljenika ima da se oslobodi? Od svih zemaljskih veza i pristrasnosti. Od čega ima da se očisti? Od svake takozvane ljubavi, telesne i zemaljske, od ljubavi prema telu, prema srodnicima i prijateljima, prema svome selu ili gradu, prema imanju, odelu, jelu, nakitu, itd. Čime da se duša ukrasi? Samo i jedino ljubavlju prema Hristu, koja sadrži u sebi sve ostale ukrase, sav biser vere, svu srmu nade, i sve drago kamenje svih ostalih vrlina. Ispošteno telo monaha služi samo kao istrti i laki pokrovac toga neizmernoga blaga nebesnoga.
Ovako ti pišem ne da te privučem monaškom životu nego pre da te odvratim od njega. Jer ako se sa kolebljivim duhom udaljiš od sveta, čežnja za svetom pojačaće se u tebi i, bojim se, savladaće te. I ti ćeš telom biti u manastiru a dušom u svetu. A svet više muči u ogledalu duše nego u stvarnosti.
Blagodari Bogu, što je sem tesnoga puta monaškoga ukazao i jedan malo širi put ka spasenju i večnom životu. Pa pođi, kćeri, ovim širim putem, koji odgovara više sklonosti tvojoj. Pođi tim putem, ali opet sa strahom Božijim i svecelim pouzdanjem u Boga. Jer, znaj, i taj lakši put bez Boga je neizdrživ.
Blagoslov Božiji da bude s tobom.