МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
7. Писмо
Девојци која не може да се реши ни за брак ни за манастир
 
Чим се колебаш, кћери, знај да си пре за брак него за манастир. За монашки су живот они код којих нема колебања. Свети Сава није се двоумио. Ни света Теодора, ни Ксенија, ни Ефимија, ни толике друге, које су биле праве уметнице монашког живота. Јер ово не могу сви примити до оних којима је дано.
Ти кажеш, како често тако увече седиш са својом мајком крај ватре, па набрајате разлоге за и разлоге против. А ја ти кажем: ма колики број разлога био, опет неће разлози пресудити на коју ћеш страну него привлачност. Љубав стоји изнад свих разлога. И ако те љубав према Христу не одведе у самотну тишину манастирску, онда ће те љубав према свету задржати у свету и упутити у брак. Но и у овом другом случају ти можеш бити благословена благословом Саре и Рахаиле, па и саме твоје матере.
Велика љубав према Богу не подноси свет, не воли друштво, тражи самоћу. Та љубав је покренула хиљаде душа да се склоне са широког пута светског у глуве пустиње. Да би се виделе насамо са љубљеним Господом. Да би имале тајан састанак са Створитељем својим, који је сав љубав, и по имену и по суштини. Но пре свега, да би се удостојиле тога виђења и тога састанка. Монаси и монахиње примају на себе и пост и труд и унижење и бдење и сиромаштину и послушност и све остале обете, само и једино да би се удостојили тога духовног састанка са Господом својим. А на овоме тесном путу душа се удостојава тога састанка онда када се ослободи, очисти и украси. Од чега душа осамљеника има да се ослободи? Од свих земаљских веза и пристрасности. Од чега има да се очисти? Од сваке такозване љубави, телесне и земаљске, од љубави према телу, према сродницима и пријатељима, према своме селу или граду, према имању, оделу, јелу, накиту, итд. Чиме да се душа украси? Само и једино љубављу према Христу, која садржи у себи све остале украсе, сав бисер вере, сву срму наде, и све драго камење свих осталих врлина. Испоштено тело монаха служи само као истрти и лаки покровац тога неизмернога блага небеснога.
Овако ти пишем не да те привучем монашком животу него пре да те одвратим од њега. Јер ако се са колебљивим духом удаљиш од света, чежња за светом појачаће се у теби и, бојим се, савладаће те. И ти ћеш телом бити у манастиру а душом у свету. А свет више мучи у огледалу душе него у стварности.
Благодари Богу, што је сем теснога пута монашкога указао и један мало шири пут ка спасењу и вечном животу. Па пођи, кћери, овим ширим путем, који одговара више склоности твојој. Пођи тим путем, али опет са страхом Божијим и свецелим поуздањем у Бога. Јер, знај, и тај лакши пут без Бога је неиздржив.
Благослов Божији да буде с тобом.