МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
77. Писмо
Човеку који је дошао до високог звања али не и до среће
 
Из Вашег писма као да сузе теку. Паштили сте се доћи до високог звања. С тиме сте мислили доћи одмах и до среће. И многи други око Вас чинили су то исто. Због тога сте се морали борити, гурати, страховати. Рачунали сте, да ће срећа – не, него и живот – почети за Вас тек са добијањем онога високог звања. Све дотле Ви сте себе сматрали несрећним, готово и непостојећим. Најзад сте достигли жељено. Неколико дана осећали сте се као изнова рођени. Потом је дошло разочарење. Наравно, од среће сте били исто онако далеко као и раније. Само што сте раније веровали, да срећа постоји – тамо негде у високим звањима – а сад сте и ту веру изгубили. Узвисили сте се до облака али не и до звезда. Сад се љуто кајете, што сте лажним путем јурили ка срећи подражавајући у томе многе друге. Зато желите да се вратите на свој ранији скромни положај, где је бреме одговорности мање а жаоке зависти слабије. Можда ће вам користити ова
 
Прича о тантузима у сребру
У једном великом парку беше приређено народно весеље. Но без улазница нико се није пуштао на то весеље. Многи су хтели ући, али нису могли платити улазнице. У том неки богат човек хтеде искушати страсти људске, па баци у гомилу сабране деце пуну шаку новаца. То беху све лажне златице, тантузи, а међу онима само један динар од чиста сребра. Појурише деца за тантузима, свадише се, избише, изгребоше, док их све не покупише. О сребрни динар нико се не отимаше, јер свак мишљаше: скупље је злато од сребра. Они који уграбише тантузе и држаху их у својим рукама осећаху се тренутно савршено срећним. Али се убрзо догоди нешто за њих неочекивано и чемерно. Кад приђоше капији од парка и потражише улазнице, показа се да они имају лажан новац, и градски стражари отераше их у тамницу. Само један од њих беше мудар, који видећи шта се ради с његовим друговима, хитно баци тантуз из руке па отрча и узе онај сребрни динар. Овим динаром он плати улазницу и ступи у парк на весеље.
 
Тумачење
Весеље је Небеско Царство, или царство бесмртне среће. Тантузи су телесне жеље и земаљске сујете и самообмане, које удаљују људе од царства праве среће и одводе их у царство муке и таме. Чисто сребро представља унутарњу доброту и истину праведна човека. Деца лакома на обманљиви сјај овога света то су грешници. Оно последње дете, које одбаци лажно злато па прихвати право сребро означава покајаног грешника.