MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
6. Pismo
Postradalom trgovcu koga su svi napustili
 
Pišeš da si propao.
Prijatelji te ostavili. Jedni okreću glavu od tebe, drugi ti se rugaju. Samo te vera u Boga drži, da ne poludiš ili da ne učiniš zlo od sebe. Tako pišeš.
Propalo imanje, nisi propao ti. Propao trgovac ne znači još propao čovek. Bogatstvo se nije rodilo s tobom; na putu života ono se prilepilo uza te; na kraju života ono se mora odlepiti od svakoga. Ali ono se odlepilo od tebe pre kraja tvoga života, i to te ogorčava. No baš to mnogima je poslužilo na najveću sreću. Jer odlepivši se od gnjilog bogatstva zemlje oni su još imali dovoljno vremena da obogate dušu svoju Bogom. Za one pak koji zbacuju sa sebe samar bogatstva u istom času kad i samar tela, može da bude dockan za sve i izgubljeno sve.
Pošteno sam radio, pišeš. No poštenju je obećana večna nagrada a ne privremena. Od poštena rada čovek se može obogatiti, može i osiromašiti. Ali kao što bogatstvo ne čini poštenjaka više čovekom tako ga ni siromaštvo ne čini manje čovekom. Ko drukčije misli, taj ne živi u hrišćanskoj eri nego u staroj neznabožačkoj, u kojoj se vrednost čoveka merila na kantar tegovima zlata. Hristos se zato i dao raspeti na Golgoti, da bi uništio to varvarsko merilo među ljudima, i da bi postavio drugo, duhovno i moralno.
Po Hristovom merilu ono što čini trajnu vrednost u čoveku niti se od bogatstva priliva niti od siromaštva odliva. Nego od jače ili slabije ljubavi prema zakonu Božijem zavisi plima ili oseka te trajne vrednosti, koja ne silazi u grob sa telom.
A što su te prijatelji ostavili u nevolji, pa sad ili okreću glave od tebe ili ti se otvoreno rugaju, to je zaista bolno, no to je samo novo svedočanstvo prastarog ljudskog iskustva. Kad su Gospoda Hrista raspeli na krst, gde biše oni koji ga pre toga htedoše učiniti carem? i oni koji mu klicahu: Osana? Nigde nijednog. Pod krstom su stajali samo ravnodušni i rugači. Rimski kaplari dosadno su zevali, a jevrejski psi zlurado su lajali. I pod tvojim krstom stoje ili ravnodušna zevala ili zlurada lajala. Budi radostan što kapljica tvoje gorčine liči na more gorčine raspetoga Gospoda.
Dobro je što držiš veru Božiju. I ona će tebe držati u ovim tegobnim danima, koji će proći kao magla. Gle, čovek drži u ruci štap, a štap drži njega na nizbrdici. Neki ljudi nose štap kao ukras, drugi opet radi pomoći na mučnim putovima. Vera u Boga i krasi i pomaže čoveka. Dok si bio imućan ti si je držao više kao ukras; sada ti je ona postala neophodan poštapač. Ona ima svetlije lice kad služi i pomaže nego kad samo krasi.
Da ne poludiš, veliš. Ne boj se: malo je njih poludelo od sirotinje a mnogo, premnogo, od bogatstva.
Da ne učiniš zlo od sebe, pišeš. Na samoubistvo li pomišljaš? Pa to je tek pir đavolski. To znači ne ići ni za voljom Božijom ni za voljom svojom nego za voljom satane. Uže oko vrata – večni život izgubljen. I zaista, u naglom i nepovoljnom preokretu u životu tvome ništa čoveka ne može održati izvan žive vere u živoga Boga, koji daje i uzima, i uzima i daje, kušajući pri tome veru našu i ljubav našu.
Bezverci se spuštaju s Judom u potok da se obese, a duše s junačkom verom penju se na Golgotu da ispiju čašu gorčine i – vaskrsnu.
Bog neka ti je na pomoć.