MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
68. Pismo
Bratstvu „Svetog Ilije“: O jednom sejaču kukolja
 
Javljate mi, da je došao među vas nekakav mlad čovek sa novom verom. Govori vam sve protiv – protiv crkve, protiv svetaca, ikona, krsta, krsnih slava, a naročito se okomio protiv Svete Bogorodice. Ide iz kuće u kuću, iz dućana u dućan, i razdaje besplatno knjige i novine, u kojima je ispisano sve ono što on i usmeno govori, sve same hule na veru pravu. Došao je, kaže, iz Amerike, i hoće da vas prosvećuje. Još veli, da cela Amerika veruje onako kao i on. Skriva, kojoj sekti pripada, no da je on sektaš i jeretik vi ste se sami uverili.
Da vam ne govorim ja, braćo; neka vam govore apostoli Božiji. Evo šta apostol Pavle zapoveda: čovjeka jeretika kloni se, jer se, kaže, takav izopačio, i griješi, samoga sebe je osudio (Tit. 3, 10-11). A sveti Petar naziva takve lažnim učiteljima proričući njihovu pojavu u svetu: biće, veli, i među vama lažnih učitelja, koji će unijeti jeresi pogibli… govoriće ponosite i lažljive riječi (2 Petr. 2, 1, 3). Vidoviti Jovan Jevanđelist opominje: voljeni, ne verujte svakome duhu, nego ispitujte duhove jesu li od Boga; jer su mnogi lažni proroci izišli u svijet (1 Jn. 4, 1).
A od svoje strane ja vam govorim, braćo: lažljive reči govori taj mladić kad kaže, da se sva Amerika drži njegove vere. Laž je što i kukolj; i on je sejač kukolja. U Americi postoji i crkva pravoslavna, sa mnogim hramovima, sa sveštenicima i vladikama. To je naš pravoslavni narod, naša braća po veri: Rusi, Srbi, Bugari, Grci, Rumuni, Arnauti i Sirci. Vazda pod mučnim bremenom teškoga rada, a sada pod još mučnijim, nemanje nikakvoga rada, oni divno drže veru svoju i pažljivo čuvaju duše svoje od sejača kukolja. Pa kad ovi sektaši nisu uspeli, da našu braću u Americi odvrate od pravoslavlja, oni su poslali svoje agente na Balkan, da svojim neblagoslovenim parama i besplatnim knjigama kupuju duše naše. Mi se nismo prodali Turcima za begluke i agaluke, eda li ćemo se prodati amerikanskim trgovcima za dolare? Nije običaj kod nas, da dajemo veru za večeru.
Mi s našom verom putujemo kroz ovaj život preko hiljadu godina. Mi smo za nju dali krv; ona je nama dala duh. Mi smo je oprobali i našli da je istinita, slatka i spasonosna. Naši su sveci živi, i do današnjega dana pokazuju se živi kroz brojna znamenja i čudesa. Kao što električna sila silazi preko žica tako sila Božija silazi preko svetaca. To Roditelj voli da proslavlja omiljenu decu Svoju pokazujući silu preko njih. Silu i pomoć Božijih ugodnika nismo osetili samo mi hrišćani nego i naši muslimani.
Pravoslavlje se danas nalazi između dve jednostranosti: s jedne strane su muslimani, koji priznaju silu naše vere ali ne priznaju Knjigu naše vere; a s druge strane zapadni novoverci, koji priznaju Knjigu ali ne priznaju silu vere naše. Za ove poslednje piše božanstveni Pavle, da imaju obličje pobožnosti a sile su se njezine odrekli. Pa savetuje Timoteju: i ovijeh se kloni. Mi smo držali i držimo i Knjigu, tj. Sveto Pismo, i Silu, tj. znamenja i čudesa Božija kroz svetitelje, krst, ikone, kroz molitve i sve svete tajne.
A zar i Svetu Bogorodicu da branimo od hulitelja? Ona se sama dovoljno brani. Na samrtnom odru hulitelji njeni huču od bola. Među nama bio kršten čovek, koji je zlobno pogazio ikonu Bogorodičinu. Pred smrt je bolovao dugo i dugo. Sve se branio od nekoga mašući rukama po vazduhu. Vikao je danju i noću: Arapi! Crni Arapi! Idite od mene! Kad mu je očitan Bogorodičin moleban, on se umirio. Potom je zaplakao govoreći: evo dođe Majka Božija, i štapom svojim otera Arape od mene. Nekoliko dana je lio suze sve ljubeći i milujući ikonu Bogomatere. – Hvala ti, Majko Božija! Ti si meni oprostila, šaptao je neprestano. I tiho pevušeći pesmu Dostojno tiho se rastao od nas.
Blagoslov Božiji neka vas krepi, braćo.