МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
68. Писмо
Братству „Светог Илије“: О једном сејачу кукоља
 
Јављате ми, да је дошао међу вас некакав млад човек са новом вером. Говори вам све против – против цркве, против светаца, икона, крста, крсних слава, а нарочито се окомио против Свете Богородице. Иде из куће у кућу, из дућана у дућан, и раздаје бесплатно књиге и новине, у којима је исписано све оно што он и усмено говори, све саме хуле на веру праву. Дошао је, каже, из Америке, и хоће да вас просвећује. Још вели, да цела Америка верује онако као и он. Скрива, којој секти припада, но да је он секташ и јеретик ви сте се сами уверили.
Да вам не говорим ја, браћо; нека вам говоре апостоли Божији. Ево шта апостол Павле заповеда: човјека јеретика клони се, јер се, каже, такав изопачио, и гријеши, самога себе је осудио (Тит. 3, 10-11). А свети Петар назива такве лажним учитељима проричући њихову појаву у свету: биће, вели, и међу вама лажних учитеља, који ће унијети јереси погибли… говориће поносите и лажљиве ријечи (2 Петр. 2, 1, 3). Видовити Јован Јеванђелист опомиње: вољени, не верујте свакоме духу, него испитујте духове јесу ли од Бога; јер су многи лажни пророци изишли у свијет (1 Јн. 4, 1).
А од своје стране ја вам говорим, браћо: лажљиве речи говори тај младић кад каже, да се сва Америка држи његове вере. Лаж је што и кукољ; и он је сејач кукоља. У Америци постоји и црква православна, са многим храмовима, са свештеницима и владикама. То је наш православни народ, наша браћа по вери: Руси, Срби, Бугари, Грци, Румуни, Арнаути и Сирци. Вазда под мучним бременом тешкога рада, а сада под још мучнијим, немање никаквога рада, они дивно држе веру своју и пажљиво чувају душе своје од сејача кукоља. Па кад ови секташи нису успели, да нашу браћу у Америци одврате од православља, они су послали своје агенте на Балкан, да својим неблагословеним парама и бесплатним књигама купују душе наше. Ми се нисмо продали Турцима за беглуке и агалуке, еда ли ћемо се продати американским трговцима за доларе? Није обичај код нас, да дајемо веру за вечеру.
Ми с нашом вером путујемо кроз овај живот преко хиљаду година. Ми смо за њу дали крв; она је нама дала дух. Ми смо је опробали и нашли да је истинита, слатка и спасоносна. Наши су свеци живи, и до данашњега дана показују се живи кроз бројна знамења и чудеса. Као што електрична сила силази преко жица тако сила Божија силази преко светаца. То Родитељ воли да прославља омиљену децу Своју показујући силу преко њих. Силу и помоћ Божијих угодника нисмо осетили само ми хришћани него и наши муслимани.
Православље се данас налази између две једностраности: с једне стране су муслимани, који признају силу наше вере али не признају Књигу наше вере; а с друге стране западни нововерци, који признају Књигу али не признају силу вере наше. За ове последње пише божанствени Павле, да имају обличје побожности а силе су се њезине одрекли. Па саветује Тимотеју: и овијех се клони. Ми смо држали и држимо и Књигу, тј. Свето Писмо, и Силу, тј. знамења и чудеса Божија кроз светитеље, крст, иконе, кроз молитве и све свете тајне.
А зар и Свету Богородицу да бранимо од хулитеља? Она се сама довољно брани. На самртном одру хулитељи њени хучу од бола. Међу нама био крштен човек, који је злобно погазио икону Богородичину. Пред смрт је боловао дуго и дуго. Све се бранио од некога машући рукама по ваздуху. Викао је дању и ноћу: Арапи! Црни Арапи! Идите од мене! Кад му је очитан Богородичин молебан, он се умирио. Потом је заплакао говорећи: ево дође Мајка Божија, и штапом својим отера Арапе од мене. Неколико дана је лио сузе све љубећи и милујући икону Богоматере. – Хвала ти, Мајко Божија! Ти си мени опростила, шаптао је непрестано. И тихо певушећи песму Достојно тихо се растао од нас.
Благослов Божији нека вас крепи, браћо.