MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
66. Pismo
Činovniku Jovanu J.: O tri najveće stvari u životu
 
Postavili ste mi tri pitanja, i to:
1. koja je najveća misao dostojna čoveka?
2. koja je najveća briga dostojna čoveka? i
3. koje je najveće očekivanje dostojno čoveka?
Misliti o promislu Božijem u životu ljudskom najveća je misao dostojna čoveka.
Brinuti o spasenju duše najveća je briga dostojna čoveka.
Očekivati smrt najveće je očekivanje dostojno čoveka.
Kako treba misliti o promislu Božijem u životu ljudskom? Treba za merilo uzeti moralni zakon Božiji. Shodno tom merilu posmatrati, šta se događa u životu ljudi, koje poznajete i s kojima ste u vezi. Najvažnije je od svega ispitivati moralne uzroke svemu što se nekome događa. To nije uvek laka stvar, jer su uzroci ponekad udaljeni i sakriveni u dalekoj prošlosti jednog čoveka, a ponekad se oni mogu naći samo u životu njegovih roditelja. Hrišćanska ispovest zasniva se na otkriću ovih uzroka. Psalmist govori Bogu: O zapovijestima tvojim razmišljam, i pazim na putove tvoje… Kako ljubim zakon tvoj! vazda mislim o njemu. Jer su zapovesti Gospodnje u osnovi svega što se događa sinovima Adamovim. I zakon je Gospodnji svetlost što osvetljava ono što se kome događa.
Kako treba brinuti o spasenju duše? Da Vam ne nabrajam; čitajte Jevanđelje i pitajte crkvu. Od duše čovek nema većeg blaga u ovome svetu. I baš to najveće blago jeste jedino što on može spasti od propasti i smrti. Sve ostalo što nije čovek nego čovekovo, što čovek ceni i čuva, van duše, neizbežno propada i umire. Duša čovekova je u očima Božjim veća dragocenost od celoga sveta materijalnog, po reči Hristovoj: kakva je korist čovjeku ako sav svijet dobije a duši svojoj naškodi? Ne može, dakle, biti veće brige dostojne čoveka od brige o spasenju svoje duše.
Kako treba očekivati smrt? Onako kako vojnik u ratu. Ili kao đak, koji se brižljivo sprema očekujući svakog časa da ga učitelj prozove. Na neprestano očekivanje smrtnog časa opomenuo nas je Spasitelj pričom o lakomislenom bogatašu, koji je pravio nove ambare i spremao se na dugo blagovanje na zemlji, dok mu je iznenadno rečeno: bezumniče, ovu noć otrgnuće dušu tvoju od tebe, a što si pripremio čije će biti?
Zašto je misao o promislu Božijem u sudbama ljudskim najveća misao dostojna čoveka? Zato što ona donosi čoveku mudrost i blaženstvo.
Zašto je briga o spasenju duše najveća briga dostojna čoveka? Zato što je duša najveće blago na zemlji, te je prirodno da se najvećem blagu mora pokloniti najveća briga.
Zašto je očekivanje smrti najveće očekivanje dostojno čoveka? Zato što očekivanje smrti čisti savest i žuri čoveka na svako dobro delo. Kad su jednog dobrog i vrednog čoveka pitali, šta ga je u životu najviše gonilo na trud i dobročinstvo, on je odgovorio: smrt.
Ove tri stvari ne mogu se opaziti kod životinja. One su svojstvene samo čoveku, i to višem tipu čoveka. Sve ostalo zajedničko je čoveku i skotu.
Od Boga Vam mir i blagoslov.