MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
60. Pismo
Svešteniku Petru Đ. koji se ljuti što ne zna zašto
narod svetkuje Petak
 
Ljutite se, časni oče, jer Vam „ne ide u glavu, zašto pravoslavni narod svetkuje petak, kad je petak turski svetac“. Zalud ste se vi trudili, da to iskorenite. Govorili ste narodu, da je to preostalo iz doba robovanja pod Turcima. No narod Vas ćutke sasluša pa produžuje – da svetkuje petak. Blažen ovaj čudni narod, u kojega je neki neizrazivi ama slovesni nagon jači od svake dijalektike! On ne ume da Vam odgovori, premda oseća, da Vi niste u pravu.
Ovde u Makedoniji još traje ono pokolenje pravoslavnih hrišćana, koje je živelo pod Turcima, i mi na njemu možemo lako proučiti šta je primljeno od Turaka a šta ne. Hrišćani su od Turaka primili nešto jezika, nešto nošnje, nešto od etikete, nešto od zakonske pravde, nešto od pesama. Ali ništa od turske vere. U tome su oni bili izvan-redno oprezni i osetljivi. Veru svoju čuvali su kao zenicu oka. I što god veći pritisak to čistija vera. Praznovati petak zato što je petak turski svetac – nemislivo. Praznovati petak zato što Turci naređuju – e baš to nipošto nećemo, pa eto naša glava a njihova sablja! Tako se mislilo i govorilo.
Pa ipak se petak svetkovao među ovdašnjim hrišćanima; svetkovao pod Turcima, svetkuje i danas. Zašto? Da li zbog bekstva Muhamedova iz Meke u Medinu ispred neprijateljske vojske, zbog čega muslimani praznuju petak? Bože sačuvaj. Reći to hrišćanima znači gorko ih uvrediti. Mora, dakle, da je po sredi drugi uzrok. Mora da se u Hrišćanskoj istoriji dogodilo u petak nešto značajno, nešto mnogo značajnije od bekstva Muhamedova. Narod to zna: i znaće, makar ja i Vi to zaboravili. Narod zna, da je u jedan strašni petak Spasitelj sveta primio muku za rod ljudski. Mogao je i On pobeći; mogao se odbraniti pomoću legiona angela nebeskih. I da je On tada pobegao, verujte mi, časni oče, nikad živa duša hrišćanska ne bi praznovala ni jedan petak. Ali Spasitelj sveta niti je pobegao, niti se branio. On je dragovoljno primio stradanje, poneo krst na Svojim ispoštenim i ranjavim plećima, izneo ga na Golgotu, i bio na tom krstu raspet. Tačno se zna, kada se to dogodilo, na kom mestu, pod čijom vladavinom, u kom veku, u kom mesecu, u kojoj nedelji, u koji dan, i u koji sat. Taj dan u Srbiji se zove Veliki Petak a u Makedoniji Strašni Petak. I taj Veliki ili Strašni Petak jeste uzrok što narod hrišćanski posti i svetkuje petak. Isto onako kao što je ona prva vaskrsna nedelja, u koju je Spasitelj vaskrsao iz mrtvih, uzrok praznovanja pedeset i dve nedelje u godini.
A kad znamo uzrok praznovanju, onda je sve ostalo lako. Lako nam je pre svega objasniti zašto narod posti svaki petak, a potom zašto svetkuje petke pred veće praznike. Zašto, recimo, narod svetkuje petak pred Božić? Da se ne zaboravi, da Onaj koji se u taj dan rodio imao je da primi strašni krst za spasenje ljudi. Zašto svetkuje petak pred radosno Vaznesenje? Da se ne zaboravi, da Onaj koji se u slavi uzneo na nebesa, zaslužio je tu slavu mukama na Strašni Petak. Zašto svetkuje petak pred Đurđevdan? Da se ne zaboravi, da je prvi mučenik sam Gospod Spasitelj, bez koga se ni sveti Đorđe ne bi bio rešio na muke za istinu. A petak pred Uspenije Bogorodice? Da se ne zaborave suze, bolovi i krv Onoga, koga je rodila Sveta Bogomajka. Rečju, svaki praznik hrišćanski predstavlja neko savršenstvo, a petak – kao dan stradanja – put ka tome savršenstvu. Narod nema kad ni da svetkuje sve petke do samo one pred veće praznike. Time narod hoće da izrazi, da ni tih praznika ne bi bilo da nije bilo onog jedinstvenog Petka, koji je osnov i objašnjenje svima praznicima u godini. Bez Velikog Petka niti bi bilo Vaskrsa, ni Vaznesenja, ni Duhovdana, ni crkve, ni svetaca – ništa i nikoga.
Sve je ovo duboko upečaćeno u dušu i savest pravoslavnog naroda na Balkanu. Otuda i post u petak i praznovanje petka. Sve je, dakle, razumno i razumljivo što pravoslavni narod radi. Samo je nerazumljivo vezivanje hrišćanskog petka sa bekstvom arapskog proroka iz Meke u Medinu. I još nerazumljivija je Vaša srdnja na pravoslavni narod, časni oče.
Bog neka Vam je na pomoć.