MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
59. Pismo
Amerikancu Džonu Devisu koga straši množenje roda ljudskog
 
… U brizi ste, čime će se ljudi hraniti kada se prenamnože na zemlji? Koliko čudna toliko i nepotrebna briga. Je li nas toj brizi Hristos naučio? Naprotiv, On nas je oslobodio te brige. On je zapovedio da se ne brinemo ni o sutrašnjem danu, a još manje o budućem stoleću. Ne brinite se, kaže, za sjutra; jer sjutra brinuće se za se. Dosta je svakom danu zla svojega.
Naravno, ko zaboravi Boga taj preduzima na sebe Božije brige. A Božije brige nisu za nejaka leđa ljudska. Čitali ste grčku legendu o Atlasu, koji se pobunio protiv bogova i hteo poneti zemlju na svojim leđima, pa kad ga je težina zemlje htela smrskati kako se pokajao i povratio zemlju bogovima. Želite li Vi da budete novi Atlas, i da ponovite grešku staroga Atlasa?
Ko Vas to plaši, da će se rod ljudski ikada toliko namnožiti, da ga zemlja neće moći hraniti? To se i do sada moglo već dogoditi. Od stvorenja sveta do sada moglo se to dogoditi više puta, da Stvoritelj nije brinuo brigu o tome i bdio nad svetom. Kad Vi toliko verujete svojoj pisaljci i svome računu, pišite i računajte, i uverićete se brzo, da je od Adama do prvih faraona misirskih moglo biti ljudi na zemlji koliko skakavaca u polju. Još tada mogli su ljudi prekriliti sve kontinente i sva ostrva na našoj planeti. No to se nije dogodilo. A to svedoči, da svet ide po jednoj logici, koja se ne upravlja prema našoj pisaljci i našem računu.
Sami kažete, da Brazilija kad bi se obdelala, mogla bi hraniti svu Evropu i Ameriku. No dodajete: ali šta će biti, kad se i Brazilija prenamnoži te ne bude imala žita za izvoz? O čudni brižniče, ko će platiti Vaše brige, ako se Brazilija ne bude nikad prenamnožila, niti Evropa, ni Amerika? Mene sad to brine: ko će isplatiti Vaše sadašnje brige o nečem što bi se moglo dogoditi tek posle sto godina a što se verovatno nikad neće dogoditi? Uspokojte se, molim Vas, i ne brinite, kako će se prehraniti naši čukununuci. Ni Vaš čukunđed nije brinuo, kako ćete se Vi prehraniti, niti Vam je otac ostavio kakvo imanje, pa ipak nekako dolazite do hleba za sebe i decu svoju. Dosta je svakom danu i svakom kolenu brige svoje.
Pišete, da je Vašu brigu o dalekoj budućnosti izazvala glad, koja već sada postoji u nekim zemljama, pa se pitate: a kako li će tek biti posle sto godina? No zar je glad došla od prenamnoženosti ljudi? Zar niste čitali u Bibliji, kako je za sedam nerodnih godina bila glad u Misiru u vreme pravednog Josifa? Glad je bila od nerodice a ne od suviška ljudi. A nerodicu na plodni Misir popustio je bio Onaj, u čijoj je vlasti da da ili da ne da, shodno pravdi i nepravdi ljudi. Pa je glad bila i u Palestini u vreme jevrejskog praoca Jakova; opet ne od prenaseljenosti, pošto je Jakov sam sa svojim sinovima raspolagao sa pola Palestine.
Zato budite spokojni, i ne mučite se brigom o hlebu onih koji se još ni rodili nisu. Ako li pak želite da brinete daleke brige čovečanstva, onda ne brinite šta će ljudi imati nego kakvi će biti u budućnosti. Kunem Vam se svetom naukom Hristovom, da ako naši potomci budu najpre iskali Carstva Božijega i pravde njegove, neće ni dana biti bez hleba, pa ma ih bilo na zemlji koliko peska na obali morskoj.
Mir Vam i pozdrav.