NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA

 

MISIONARSKA PISMA
 
58. Pismo
Monahinji Varvari u Jerusalim: O tri haljine Isusove
 
Pitala si me, časna sestro, o tri haljine, u koje je Gospod bio oblačen i preoblačen na Veliki Petak u toku nekoliko sati. Zašto ga je Pilat obukao u skerletnu haljinu? Zašto ga je Irod obukao u belu haljinu? I zašto su ga najzad izvršitelji smrtne presude opet obukli u Njegovu sopstvenu haljinu?
Sve što se dogodilo u zemnom životu Hristovom – sve je prepuno smisla, sve otkriva neku istinu, i sve služi ljudima na pouku. Jedne su pouke neposredne i odmah jasne, a druge posredne i slikovne, te potrebuju tumačenja. Preoblačenje Gospoda u tri razne haljine spada u ovu drugu vrstu pouka.
Skerletna haljina je haljina rimskih careva. Kad je Gospod govorio pred Pilatom o carstvu Svome koje nije od ovoga svijeta, to se učinilo materijalističnom duhu rimskog činovnika kao bezumlje i kao poruga carskom dostojanstvu. Zato su Pilatovi vojnici obukli Hrista u skerlet – razume se najjeftiniji što se mogao nabaviti – da bi ga kao nazovi cara izložili poruzi. Ali sama ta skerletna carska boja na Gospodu svedočila je, da je Hristos zaista Car. Pilatovi momci, dakle, lakrdijaški su proglasili Gospoda onim što je On u stvari bio. Niko od njih nije mogao ni pomisliti, da će carstvo Hristovo naslediti rimsku carevinu, i sve druge carevine na svetu.
Prljavi car Irod očekivao je, da Hristos učini neko čudo pred njim. Nije on želeo nikakvo korisno i čovekoljubivo čudo nego čudo vašarsko, koje je samo za radoznale oči. Međutim, pred njim je stajalo najveće čudo u svetu: Čovek čist i bezgrešan. Prava suprotnost njemu, rodoskvrnitelju i ubici svetoga Jovana. Ja držim, da je ovaj nečisti Isavov potomak mogao poverovati u sva čudesa u svetu samo ne, nikako i nikada, u čudo čistote i bezgrešnosti jednoga čoveka. I baš to najveće i najneverovatnije Čudo stajalo je pred njim. No prljavi bezdušnik to nije mogao videti. Kao što Pilat, ogrezao u laž idolopoklonstva, gledajući u lice Istine nije mogao videti Istinu, tako ni Irod, oslepljen od crnih krasta greha, gledajući u lice Nevinosti nije mogao videti Nevinost. Razočaran u svom očekivanju Irod je obukao Hrista u belu haljinu. A bela boja je slika čistote i nevinosti. Čitala si, kako su se anđeli Božiji, čisti i bezgrešni, javljali u belim haljinama (Jn. 20, 12)? I tako, dakle, nečisti Irod, koji je pomislio, da je i Hristos nečist kao i on, kao i svi drugi, obukao mu je belu haljinu, simvol čistote i nevinosti. I kao što su Pilatovi vojnici, iako lakrdijaški, priznali Gospoda za Cara, tako ga je i Irod priznao za čoveka nevinosti. To jest, u oba slučaja, Hristos je od svojih neprijatelja priznat i objavljen – iako bezvoljno i nesvesno – onim što je On u stvari bio.
Najzad, pred samo raspeće, Gospod je bio ponovo obučen u Svoju sopstvenu haljinu. To je ona haljina, koju mu je tkala Njegova Sveta Majka, Bogorodica. Ona ista haljina, u kojoj je on hodio po zemlji, i o koju su vojnici na Golgoti bacali kocku.
No ne vidiš li u svemu ovome veliku pouku za sve nas? Ljudi slute o nama dobro ili zlo, i prema svojim slutnjama cene nas, hvale ili osuđuju. Razni sudovi ljudski o nama ne liče li na raznobojne haljine? Čas nas oblače u haljinu mudraca, čas u košulju ludačku. Čas nas kite dolamom junaštva, čas nas pokrivaju dronjama nevaljalstva. No sve se te haljine brzo svlače i menjaju prema kolebljivim i promenljivim sudovima ljudskim. Ali na kraju krajeva, u času smrtnome, svak se od nas pokazuje u pravoj boji, u svojoj sopstvenoj haljini.
Mir ti, časna sestro, i blagoslov od Boga.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sv.Nikolaj - Jednom patrioti koji kaže: Dovoljno je biti dobar Srbin a vera je sporedno | ŠNR

  2. Pingback: Vladika Nikolaj Velimirović - Hristos je činio samo dobro, pa su Ga ljudi ipak raspeli | ŠNR

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *