NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA

 

MISIONARSKA PISMA
 
57. Pismo
Delovođi Branislavu N. koji pita:
Je li dobra iznenadna smrt
 
Slušao si, pišeš, kako neki govore, da žele iznenadnu smrt. Kad već smrt mora doći, neka dođe iznenadno i učini kraj ovome životu. Bolje tako nego da se bolešću mučimo i da druge mučimo. Očekivana smrt je strašna a neočekivana nije ništa. U vašem selu kola su pregazila jednu ženu na mrtvo. To je dalo povoda raznim razgovorima. Neki su tvrdili da je takva smrt najbolja. Jedan se izrazio o smrti ovako: „neka dođe, samo neka ne glođe!“ Zato ti pišeš i tražiš objašnjenje.
Ne treba želeti iznenadnu smrt, ali biti pripravan za smrt u svako doba. Tako nas uči crkva. Postoje propisane molitve Bogu, da nas sačuva od raznih beda, u koje je ubrojana i smrt iznenadna. No Onaj u čijoj je vlasti život i smrt dejstvuje prema Svom svetom promislu sve na korist ljudskih duša, bilo onih koje uzima, bilo onih koje ostavlja još u svetu. On udara iznenadnom smrću ponekad grešnike, a ponekad -premda retko – i pravednike. Ne čitamo li u Starom Zavetu, kako je Bog kaznio iznenadnom smrću sinove Aronove za samovoljno kađenje, kao i pobunjenike protiv Mojseja (3 Mojs. 10; 4 Mojs. 16)? Ananije i Sapfira pali su odjednom mrtvi kad su slagali apostole. Mnogi mučitelji hrišćana umrtvljeni su iznenadnom smrću, kako čitamo u životopisima mučenika Hristovih. – Ali ponekad se događalo, da i pravednik umre iznenadnom smrću, premda sasvim retko. Tako, dogodilo se svetom Atanasiju Atonskom, da kad je jednom nešto zidao, padne zid i ubije njega i nekoliko monaha sa njim.
Šaljući iznenadnu smrt na grešnike Bog postiže dve svrhe: ubijene grešnike time kažnjava a preostale zastrašuje da ne greše. Kao što se dogodilo po iznenadnoj smrti Ananije i Sapfire: uđe veliki strah u svu crkvu i u sve koji čuše ovo. A kad se ljudi suviše pouzdaju u jednoga pravednika i počnu ga pomalo i obožavati, kao u slučaju svetog Atanasija, Bog uzima dušu pravednika iznenadno, da pokaže ljudima, da je samo On – Bog, i da nema Boga osim Njega. U svim pak slučajevima iznenadne smrti pouka preostalim u telu očigledna je, naime: da svi treba da misle o svojoj smrti i da neprestano spremaju svoje duše – pokajanjem, molitvom i milostinjom – za skori izlazak iz ovoga sveta.
Priča se za čuvenog Valamskog starca Nikitu (+ 1907), da se mnogo plašio iznenadne smrti, i stalno se Bogu molio, da mu pred smrt pošalje bolest, što težu i dužu, kako bi, veli: „trpljenjem bolesti bar malo umilostivio pravednog Sudiju, koji ako hoće može to meni uračunati mesto dobrih dela, kojih ja nemam“. Neko drugi ležeći na samrtnoj postelji tešio je svoje prijatelje govoreći: „devet meseci mučio sam se da uđem u ovaj svet, zar je mnogo devet meseci da se mučim da izađem iz njega?“
I zaista predsmrtna je bolest od velike važnosti. Ona je mnogim grešnicima donela večno spasenje. Na hiljade njih saznali su za Boga i za dušu svoju tek u predsmrtnoj bolesti. Pa saznavši za te dve velike stvarnosti, koje su celog svog života zaboravljali, gorko su se pokajali, svoj nerazumni život oplakali, pričestili se, i tako svojim suzama i Hristovom krvlju očišćeni udostojili se ući u svetle nebeske dvore. Jasno je, dakle, da bolovanje pred smrt dolazi od milosti Božije. Ne mari ništa, ako se naši srodnici i prijatelji namuče oko nas pri našoj samrtnoj bolesti. To je opet samo za njihovo dobro. Tom uslugom oni zadužuju Stvoritelja ljudi, koji će im to stostruko platiti.
Mir ti od Boga i blagoslov.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sv.Nikolaj - Jednom patrioti koji kaže: Dovoljno je biti dobar Srbin a vera je sporedno | ŠNR

  2. Pingback: Vladika Nikolaj Velimirović - Hristos je činio samo dobro, pa su Ga ljudi ipak raspeli | ŠNR

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *