MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
53. Pismo
Devojci Mariji Ž. koja traži značenje
jevanđelske priče o deset devojaka
 
Pet mudrih i pet ludih devojaka. Čitaj: pet mudrih i pet ludih duša ljudskih. Mudre su imale čista kandila i ulje, a lude samo čista kandila. Kandila prvo označavaju tela, a ulje milost. Milost se kaže grčki jelej. Otuda i reč polijelej, to jest mnoga milost. Polijelej se pali na jutrenji kada se pevaju psalmi o mnogoj milosti Božijoj prema narodu izabranome, sa ponavljanjem: jer je va vek milost njegova, aliluja! Mudre devojke su, dakle, imale devičansko telo sa devičanskom dušom, ali uz to i milost veliku; milost naspram slabijih od sebe, koji se još nisu oslobodili od greha. Lude su strogo držale devičanstvo telesno, ali su nemilostivo i prezrivo gledale na slabije od sebe, osuđivale ove sa ohološću i okretale se od njih sa prezrenjem. „Pravedno su nazvane ludim, govori sveti Nil Sinajski, jer uspevši u vrlo teškom i bezmalo nemogućem – u devstvu – one su prenebregle ono što je malo i lako“. Prenebregle su: milost, sažaljivost, opraštanje. Kandila čista ali prazna i tamna! Kad stigne smrt i tela se zarone pod zemlju a duša krene put večne domovine svoje jelej milosti treba da svetli i vodi. Ko bude bez toga jeleja, tama će ga obuzeti. Kapija od same tame! Kako će se proći ta teška kapija? Duša u strahu i trepetu: oko nje strašila od senki prizraka. Kao jezivi snovi što muče spavača. Ko će pomilovati? Ko će pružiti bar konac svetlosti? Pomilovaće Bog, ali milostive. Jer je rečeno: blaženi milostivi, jer će oni biti pomilovani. Oni koji su imali milosti prema stvorenjima biće pomilovani od Stvoritelja. Nije li to pravo i utešno? da – i strašno za nemilostive?
U našem susedstvu živela je stara devojka. Za nju se znalo, da je kroz sve vreme života bila i ostala časna devojka. I dotle sve dobro i sve za pohvalu. Ali iz dana u dan ona je jezikom sipala otrovne strele na one koji žive u braku i koji greše. Od jutra do mraka hvalila se svojim devičanstvom, a grdila one koji su joj izgledali grdniji od nje. Reče nam jedan sveštenik u razgovoru o njoj: ako niste znali šta je luda devojka iz jevanđelske priče – eto je! I zaista nekako ludost izgleda pojačana kad čovek ima samo jednu vrlinu a sve ostale nema. Kao što se putniku u noći tama čini gušćom kad gleda u jednu svetiljku pa se obazre levo ili desno od nje. Mudrost je ne u jednoj vrlini no u zbiru svih vrlina. Kao što je rekao Premudri: mudrost sazida sebi dom na sedam stubova (Priče 9, 1). Mudra je duša ona koja ima bar sedam glavnih vrlina.
Još ova Hristova priča ima i dublje duhovno značenje. Pod pet ludih devojaka razumi pet beslovesnih čula. Ko živi samo onim što vidi i čuje, bez ikakve unutarnje kontrole razuma, taj ima ludu dušu. Kad smrt navuče zavesu na ovaj čulni svet, takva duša ostaje u potpunoj tami. A pod pet mudrih devojaka razumi pet unutarnjih čula, koja razumno kontrolišu spoljna čula i vladaju nad njima. Ova unutarnja čula sabiraju u ovom životu svetlost, koja ostaje u duši i svetli i onda kada smrt navuče zavesu na spoljna čula. No, da li ćeš ti u tvome dobu moći shvatiti ovo? Vremenom, svakojako.
Mir ti i zdravlje od Boga.