NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA

 

MISIONARSKA PISMA
 
49. Pismo
Novinaru I. T. koji pita: O spaljivanju mrtvaca
 
Pitate me, zašto hrišćanska crkva negoduje na spaljivanje mrtvaca? Prvo zbog toga što ona to smatra nasiljem. Srbi se i dan danas groze nad nedelom Sinan-paše, koji je spalio mrtvo telo svetog Save na Vračaru. Spaljuju li ljudi mrtve konje i pse i mačke i majmune? Ja nisam čuo. Čuo sam i video sam, da ih zakopavaju. Zašto bi se onda činilo nasilje nad mrtvim telima ljudi, gospodara svih životinja na zemlji? Ne bi li jedno spalište za crknute životinje, naročito po velikim gradovima, bilo kud i kamo opravdanije od spališta za ljude?
Dalje i zbog toga što je taj paganski i varvarski običaj potisnut iz Evrope hrišćanskom kulturom pre blizu dve hiljade godina. Ko želi da ga obnovi, ne želi ništa ni kulturno, ni moderno, ni novo, nego jednu davno preživljenu starudiju. U Engleskoj, koja se teško može nazvati nekulturnom, vrlo je nepopularna ova vrsta neopaganizma. Da Vam ispričam jedan slučaj. U vreme Rata poremeti pameću jedan poznati Jugoslovenin. Pitan pred smrt on izjavi, da mu je jedina želja, da se mrtav spali. U označeni dan našla se naša mala jugoslovenska kolonija okupljena kod spališta na Golders Grinu. Kad je mrtvo telo gurnuto u zažarenu peć, mi smo se stresli od jeze. Potom su nas pozvali na suprotnu stranu peći, da sačekamo „četvrt časa“ i da vidimo svoga zemljaka u vidu pepela. Čekali smo više od sata. Čudili smo se što se oganj tako dugo muči oko našeg pokojnika. I počnemo pitati ložača. On se izvinjavaše time, što je peć bila sasvim ohlađena. „To se, veli, ne zagreva svaki dan, jer se retko ko daje dragovoljno sažeći“. Čuvši ovo mi se raziđemo ne mogući sačekati kraj kraju našeg zemljaka. A treba da znate, da u Londonu umire dnevno više od hiljadu ljudskih bića. – U Americi ja sam video grobove velikih predsednika Vilsona, Ruzvelta, Linkolna i mnogih drugim znamenitih ličnosti. Niko od njih nije sažežen. Utoliko više čudilo bi me, šta će među potomcima svetog Save jednomišljenici Sinan-paše!
Pričao nam jedan persijski advokat, kako je njihov postupak sa mrtvacima „najrazumniji u svetu“. Naime, oni, persijski ognjepoklonici, mada se klanjaju ognju kao božanstvu, ne spaljuje svoje umrle nego ih polažu na zemlju kao na trpezu pticama. Groblje njihovo ograđeno je visokim zidovima, na kojima kunjajući čekaju jata orlušina. Grobari unose mrtvaca u groblje naga, pokrivena samo krpom platna, spuštaju ga na zemlju, i brzo se udaljuju. Tada orlušine žustro kreću na svoj posao. I za nekoliko časova od mrtvog tela ljudskog preostaju samo gole kosti, koje niti ko dira niti sahranjuje. Persijska je, veli, logika ovo: „mi smo se živi hranili životinjama, pravo je da mrtvi nahranimo životinje“. – Čudili smo se tome, no nismo mogli naći da je ta logika slabija od logike onih koji hoće da ognjem uništavaju ljudska tela.
Ali našto od rešenih pitanja praviti ponovo pitanje? Ako budemo hteli sebi zadavati nepotrebne brige, možemo se jednog dana početi mučiti i pitanjem: da li da ubijamo prestarele ljude i žene kao što čine neka primitivna plemena? I da stvaramo društva i da propagiramo tu „ideju“!
I, najzad, s kakvim razumom vojevati protiv grobalja naročito u ovoj zemlji, gde groblja služe kao ponos narodni, kao izvor nadahnuća, i, ako hoćete, kao tapije države?
Mir Vam i zdravlje od Boga.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sv.Nikolaj - Jednom patrioti koji kaže: Dovoljno je biti dobar Srbin a vera je sporedno | ŠNR

  2. Pingback: Vladika Nikolaj Velimirović - Hristos je činio samo dobro, pa su Ga ljudi ipak raspeli | ŠNR

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *