MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
43. Pismo
Crkvenjaku Dragiću M. koji se ponekad oseti
sasvim drugim čovekom
 
Pišeš, kako se ponekad osetiš kao nov čovek preporođen i preobražen. To ti se događa obično za vreme molitve u noćnoj tišini. Kao da iščezne ovaj svet za tebe; prestanu sve misli o svetu, o ljudima, o stvarima, o telima; neobičan mir razlije se po duši tvojoj; ti gledaš neku svetlost u sebi, i osećaš neizrecivu radost. Pri tom još nailazi i neki čudesan miris, koji se ne može sravniti ni s kakvim mirisom na zemlji. A kad se sve to prekrati i iščezne, lagano i postepeno, kao što iščezava duga ispred očiju, na tebe nailazi tuga što to nije trajalo još i još, dugo i dugo, bez prekida i prestanka, godinama i vekovima, i kroz svu večnost. Pa pitaš, šta to može biti?
Mislim, to se Duh Božiji kosnuo tvoje duše, brate moj. To i jeste ono što je Gospod rekao: Carstvo Božije unutra je u vama. Jer kad se Duh Božiji zacari u dušama našim, onda prestaje sve ono što je naše u nama a nastaje sve ono što je Božije. Dokle god u nama caruju naše čulne misli, zemaljske želje i sebična volja, dotle unutra u nama nije carstvo Božije no carstvo tame i straha i žalosti i neznanja. A čim Duh Božiji dođe i preovlada, onda je sve drugo, sve suprotno. Nego, savetujem ti: ponizi se do prašine pred veličanstvom Boga Svevišnjega, koji ti je ovu tajnu pokazao, po prevelikoj milosti Svojoj. I ne saopštavaj to mnogima, neposvećenima – naročito ne ono ostalo što i ja ovde ne spominjem. Da ne bi izložio poruzi ono što je najsvetije (Mt. 7,6), i da se srce tvoje ne bi uznelo u visine gordeljivosti, sa kojih se pada u adsku propast. Čuj kako te apostol opominje: koji misli da stoji neka se čuva da ne padne!
Kod tebe se ne dešava ništa nečuveno i crkvi neznano. Mnogi pravednici i ugodnici Božiji osetili su tu slatku tajnu, i ponešto su saopštili vernim dušama. Saopštili su ne da se pohvale sobom nego da podele radost i pokrenu prijatelje svoje na jaču veru u obećanja Spasiteljeva i na radosnije proslavljanje Gospoda.
Bio sam jedne zimske noći na konaku kod nekog čoveka. Kad su čeljad otišla na spavanje, on mi saopšti „najveću tajnu života svoga“. – Tražio sam, veli, godinama da vidim neko čudo od Boga. I nije mi se dalo. Jedne zore ustanem i počnem se Bogu moliti. Najedanput javi se neka svetlost unutra u meni, i ja osetih mir, radost i miris (sve onako kako se tebi dogodilo). Od tada, veli, ja sam prestao da ištem čudo od Boga. Jer video sam najveće čudo, koje ni čuo ni slutio nisam.
Nije li to potvrda u naše dane onoga što apostol govori: što oko ne vidje, i uho ne ču, i u srce čovjeku ne dođe, ono ugotovi Bog onima koji ga ljube.
Mir ti i zdravlje od Boga.