NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA

 

MISIONARSKA PISMA
 
42. Pismo
Jednom revnosnom čitaocu Svetog Pisma koji pita:
Zašto se Duh Sveti javio u vidu ognja
 
Kad se Gospod krštavao na Jordanu Duh Sveti se javio u vidu goluba. Javio se ne da nešto doda Hristu nego da tako simvolički objavi ono što je u Hristu, to jest: nezlobnost, čistotu i krotost. To i označava golub. A kad su apostoli bili sabrani u pedeseti dan po Vaskrsu, Duh se javio u vidu ognjenih jezika. Javio im se u vidu ognja, da im nešto oduzme i nešto doda. Naime, da oduzme iz njih svaki greh, svaku nemoć i bojazan i nečistotu duševnu, a da im daruje moć, svetlost i toplinu. Oganj i označava simovlički to troje: moć, svetlost i toplinu. Ti znaš kako je oganj moćan, znaš kako svetli i kako greje. No kad govoriš o Duhu Svetome, čuvaj se da ne misliš telesno no duhovno. Reč je, dakle, o moći duhovnoj, o svetlosti duhovnoj i o toplini duhovnoj. A to su: jačina volje, svetlost razuma i toplina ljubavi. Sa ova tri duhovna oružja naoružao je Duh Sveti protiv sveta vojnike Hristove, kojima je Učitelj zabranio i štap da nose od fizičkog oružja.
Zašto se ognjeni plamen izvio u vidu jezika nad glavama apostola? Zato što su apostoli trebali jezikom da javljaju narodima Radosnu Vest, Jevanđelje istine i života, Nauku pokajanja i oproštenja. Slovom su trebali da uče, slovom da isceljuju, slovom da teše, slovom da savetuju i rukovode, slovom da uređuju Crkvu. Najzad, slovom i da se brane. Jer im je rekao i prorekao Vođ, da se ne plaše gonitelja i da ne brinu kako će im odgovoriti na sudilištima – oni, prosti ljudi. Nećete, kaže, vi govoriti nego Duh Oca vašega govoriće iz vas. Zar se i moglo govoriti običnim jezikom čovečijim o najvećoj i najradosnijoj novosti, koja je ikada doprla do ušiju ljudskih, da se Bog javio na zemlji i otvorio ljudima kapije života besmrtnoga? Zar se od čoveka i čovečje smrtne prirode mogao razliti onaj životvorni balsam po lešini rimske carevine i tja do krajeva sveta? Nikako i nikada. Nego samo od Duha Božijega ognjenoga, koji je kroz usta svetih apostola sipao nebeske varnice po tami zemaljskoj.
No, o, sine čovečji, zar ti baš nikada nisi osetio Duha Božijega u sebi? Gle, i ti si kršten Duhom, vodom i Duhom. Zar baš nikad nije u tebi iznenadno zasijala neka velika i svetla misao, ćutljiva reč Duha Svetoga? Zar nikad nije, kao vetar iznenadno, navrela u tvoje srce ljubav prema Stvoritelju, i od nje suze na oči?
Predaj se volji Božijoj, i straži nad onim što biva u duši tvojoj, pa ćeš poznati čudo Pedesetnice što se zbilo nad apostolima.
Mir ti i uteha od Duha Svetoga.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sv.Nikolaj - Jednom patrioti koji kaže: Dovoljno je biti dobar Srbin a vera je sporedno | ŠNR

  2. Pingback: Vladika Nikolaj Velimirović - Hristos je činio samo dobro, pa su Ga ljudi ipak raspeli | ŠNR

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *