MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
41. Pismo
Pisaru Veselinu G. koji se čudi zašto Sveti Sava
nije pisao knjige
 
Da li zbog toga, veliš, što onda nije bilo hartije? Bilo je hartije i onda, čak i bolje nego danas, hartije od kože. Pa i mastila je bilo, koje teže bledi od današnjeg. Kad odeš u Hilandar, videćeš rukopise iz onog vremena, carske i svetiteljske, koji su manje bledi nego li testament tvoga dede.
Pisao je sveti Sava, ali malo. Zaista malo je pisao mastilom po hartiji, ali mnogo, vrlo mnogo na drugi način -na način apostola Hristovih. Čitaj šta Pavle piše Korinćanima: vi ste naša poslanica… kroz naše služenje napisana, ne mastilom, nego Duhom Boga živoga (2. Kor. 3,2-3). Ovim načinom napisao je Sava vrlo mnogo knjiga, na milione. Koliko čestitih Srba, toliko Savinih knjiga. On piše i dan danas. Svi oni mališani što svakog belog januara pevaju: Uskliknimo s ljubavlju svetitelju Savi – jesu najnovije knjige Savine. On ih ne ispisuje mastilom no Duhom Boga Živoga. I ne piše na hartiji nego na srcima. Niti piše reči prolazne no večite; ne reči smrti no reči života; ne slova ovoga sveta no slova onoga sveta. Najveći i najčudesniji književnik srpski, nesravnjiv, nenadmašan! Njegova živa biblioteka preneta je delom na nebesa; njegova sabrana dela ne mogu se pokazati sad nego tek na kraju sveta i vremena, na poslednjem Sudu Božijem. Tada će se moći sagledati sva dela Nemanjića Save, ispisana Duhom Hristovim, živa slova, žive duše ljudske, građani Carstva Nebeskoga. Upravo svetitelj je srpski sam pero izabrano, a pisac sam Duh Božiji Sveti, po reči cara Davida: ja sam pero knjižnika brzopisca (Ps. 45,1). Taj knjižnik brzopisac nije niko drugi do Duh Sveti, koji je pisao kroz proroke, apostole i svetitelje.
Pisao je sveti Sava i kroz malter i ciglu, i kroz zakone državne, i kroz crkve i škole. Hilendar i Žiča njegovo je pisanje. I prvo carstvo srpsko, ukoliko je neporočno i sveto, njegovo je pisanje. No sve su to samo pomoćna sredstva njegovih besmrtnih dela, duša ljudskih, u koje on želi da ubroji i tvoju dušu.
Ako je neko od Srba pokrmačena knjiga, nije kriv sveti Sava nego on sam. Svak sebe krmači, no niko sebe ne može očistiti ni ispraviti bez Duha Svetoga. Ati znaš šta znači krmača? To je ona zver, pred koju, po zapovesti Najvišega, ne treba bacati biser.
Mir ti i radost od Duha Svetoga.