MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
39. Pismo
Sudiji S. V. koji pita kako da se oduži svome dobrotvoru
 
Primio sam drugo Vaše pismo u kome opisujete svoj život. Ostali ste bili siročetom, bez ikog svog. Jedan plemenit sused uzeo Vas je pod svoje. I Vi ste odrasli sa njegovom decom. Školovao Vas je i oženio. Najedanput njegova radnja posrne. Pao je pod stečaj. Od stida i gorčine on presvisne. Vi ste ga o svom trošku sahranili, i spomenik mu podigli. Malo potom umre i njegova supruga, Vaša pomajka. Vi ste i nju sahranili, i spomenik joj podigli. Kad im se kuća na doboš prodavala, Vi ste je otkupili i predali njihovoj deci u svojinu. Jednome od sinova pomogli ste da otvori radnju, da bi ostale hranio. Drugoga im sina školujete svojim novcem. Jednu ste im ćerku udomili snabdevši je svom udavačkom opremom. Mlađoj ste našli neku pristojnu službu. Njihovo krsno ime služite pored svoga. Svake godine putujete u njihov grad, izlazite im na grob i činite pomen. Ovo sam sve saznao iz vašeg poslednjeg pisma.
Na kraju, Vi me pitaste, šta još da učinite, da bi se odužili svome dobrotvoru? Da li da sagradite crkvu u njihov spomen? Njihova je palanka bez crkve.
O blagorodni čoveče! Ta vi ste se već mnogostruko odužili. I sagradili ste crkvu pred Gospodom neba i zemlje, ne od kamena i drveta, nego od dobrih dela. Ali ako hoćete možete i onu sagraditi. I ja bih Vam baš savetovao, da sagradite i onu od kamena i drveta. Neka delo Vaše blagodarnosti bude krunisano i jednim takvim vidnim znakom. Neka ljudi vide i neka se dive. Neka vide mnogi neblagodarni sinovi i neka se zastide. Kad se posinak tako odužuje, kako li tek treba sinovi?
Sagradite, dakle, crkvu. I nazovite je Hram Blagodarnosti. To je potrebno našem vremenu i našem pokolenju, prokaženom od neblagodarnosti. I svima vremenima i kolenima sve do Božijeg Suda.
Od Boga Vam zdravlje i blagoslov.