МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
38. Писмо
Двојици другова који се препиру око тога,
да ли треба причешћивати болеснике
 
Један од вас каже: не треба. Не треба, вели, због тога што постоји веровање, да ће болесник умрети ако се причести. Други каже: треба, јер је грешно да хришћанин оде из овога света непричешћен.
Ја држим страну овога другога. Јер црква то заповеда. Многи пустињаци, који су живели далеко од храмова и свештеника, страховали су умрети непричешћени. И жарко су се молили Богу, да им пред смрт Бог пошаље свештеника са причешћем. Благи Промисао Божији испуњавао је молбе ових Својих угодника, и слао им понеког слугу олтара, да их причести светом тајном. Причешћени они су се озаривали радошћу, и растајали с овим светом задовољни и спокојни. Бивало је случајева, да сам болесник пожели да се причести, али умре пре него свештеник стигне, а потом поврати се, прими причешће и поново умре. Такав један случај догодио се недавно у близини Краљева. Овакви случајеви јасно показују шта је воља Божија.
Лудо је мислити да болесник мора умрети чим се причести. Многи живи примери показују супротно. Ја сам лично присуствовао причешћивању неких тешких болесника, за које се држало да ће сигурно умрети. Они су живи и данас. Ако болесници од причешћа умиру, онда би било логично мислити, да и здрави од причешћа постају болесни. А то је безумље и богохулство. Догоди ли се да неки болесник умре после причешћа, није умро од причешћа него од болети. Таква му је судба од Бога.
Разуман човек помишља на смрт и док је здрав, а камо ли кад је болестан. У овом царству умирања ништа није вероватније од смрти. Рекао је Бог здравоме богаташу, који је смишљао далеке планове о свом богаћењу: Безумниче, ову ноћ узећу душу твоју од тебе, а што си сабирао чије ће бити?
Кад болесник умре, онда се горко каје онај ко му је ускратио причешће. У једном граду разболео се човек. Чуо свештеник, па дошао и понудио се, да га исповеди и причести. Жена одбије говорећи: Није на смрт, оче, није! – Свештеник се врати. Те ноћи умре болесник. Тада жена почне јадиковати: Тешко мени, зашто не дадох да се причести!
Или зар не знате, браћо, да причешће вреди човеку колико све даће?
Мир вам од Бога.