NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA

 

MISIONARSKA PISMA
 
31. Pismo
Iz Jerusalima na Veliku Subotu
 
Evo nas u Jerusalimu, najvećem duhovnom razbojištu u istoriji roda ljudskog. To je Kosovo polje čovečanstva. Mnoge bitke tu su bijene između vojski carstva nebeskoga i vojski carstva zemaljskoga. Vojske carstva nebeskoga uvek su izgledale slabije, i uvek poražene pred pobedu. Vođ vojski carstva nebeskoga, Spasitelj naš Isus Hristos, vodio je glavnu bitku na ovome mestu, i odneo glavnu pobedu. Sve borbe posle Njega, koje vode Njegove svetlonosne vojske, liče na Njegovu bitku kako po mukama tako i po pobedama.
Šest dana već mi preživljujemo stradanja Gospoda našega. Obišli smo sva mesta Njegovih mučenja, i sva ih natopili svojim suzama. Duše nam se osećaju izmučene. No telesno svi se za čudo dobro osećamo. Malo spavamo, mnogo postimo, satima stojimo na bogosluženjima, po ceo dan hodimo uz brdo niz brdo po Svetome Gradu. I niko umoran, niko bolestan, niko da se požali! Ali duša pritisnuta kao grobnom pločom. Ništa u svetu osim vaskrsenja našeg namučenog Gospoda ne može skinuti ovu grobnu ploču, i doneti vaskrsenje našim dušama. Jedva čekamo da se ova subota otkine od nas, i da se sretnemo sa preslavnom nedeljom.
Gde su bački subotari da dođu u Jerusalim i prežive ona duševna stradanja za ovih šest dana, koja smo mi preživeli? Tad im ne bi palo na um da praznuju subotu mesto nedelje. Gle, subota nama nije donela nikakvo olakšanje. U ovaj dan mi samo sumiramo sva stradanja Gospoda našeg, sabiramo sve muke Njegove. I čekamo nedelju kao olakšanje, odmor i izbavljenje.
– Šta je danas bilo s Gospodom? upita načelnik Ilija.
– Sišao je u Ad, da javi Sebe i Svoje Jevanđelje i onima koji su se pre Njegova dolaska upokojili. Tako da uzme pod Svoju vlast sva pokolenja ljudska, prošla, sadašnja i buduća. Svima da objavi istinu, i svima da ponudi spasenje.
– Pa zar subotari praznuju silazak u Ad a ne vaskrsenje Gospoda?
Nekoliko puta danas hodili smo u hram Groba Gospodnjeg. Htelo bi nam se, da smo tamo neprestano. Kao da nas naš nevidljivi Domaćin priziva k Sebi na Golgotu, da Svojim telesnim ranama leči naše duševne rane. Taj hram naziva se i Hramom Vaskrsenja. Slobodno bi se mogao nazvati i: Vaskrsli Hram. Jer u istini on je nekoliko puta vaskrsavao. Paganski car Adrijan do zemlje ga je srušio, i na tom mestu postavio ludačke idole: Jupitera i Veneru, gadove rimske. Julijan Otpadnik, i Omar Arapin, i Hozroe Persijanac, pljačkali su ga i kvarili naizmenično. No taj hram neprestano je vaskrsavao, po smrti svojih rušitelja, i to u novoj i većoj slavi i krasoti. Nije li to vaskrsenje? Nije li i krst Hristov bio sahranjen pod zemlju pa vaskrsao?
O veliki Gospode Hriste, jedini neodoljivi, svemoćni! I stvari vezane za Tvoje ime vaskrsavaju a kamo li ljudi i narodi. A kamo li Ti, večna istino i večni živote!

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sv.Nikolaj - Jednom patrioti koji kaže: Dovoljno je biti dobar Srbin a vera je sporedno | ŠNR

  2. Pingback: Vladika Nikolaj Velimirović - Hristos je činio samo dobro, pa su Ga ljudi ipak raspeli | ŠNR

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *