MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
29. Pismo
Školovanoj devojci: o pet rana Isusovih
 
Pišeš mi, da si čula od starih žena neku „bajku“ o pet rana Isusovih, pa pitaš, kako je ta bajka postala?
Avaj, kćeri, čitaj Novi Zavet! Avaj, Srbi, ne sramotite se pred nebom i zemljom nepoznavanjem vere svoje! Ostavite na stranu sva druga učenja i čitanja dok prvo ne naučite ono što je najvažnije i najspasonosnije. Prvo dolazi nauka o veri, pa onda ostala učenja. U Engleskoj svak čita Sveto Pismo Božije. I državnici i političari i književnici i obični radnici trude se uvek da svoje govore, besede, članke, knjige, posole rečima iz Svetoga Pisma. Da božanskim rečima potvrde i ukrase svoje ljudske reči kao dijamantima đerdane od stakla.
A pet rana Isusovih nisu reči nego strašna stvarnost. Zato ih treba bolje znati nego i reči. Dve rane na rukama, dve rane na nogama, jedna u rebrima. Svih pet rana od crnoga gvožđa, još od crnjeg greha ljudskog. Probodene ruke, koje su blagosiljale. Probodene noge, koje su hodile i vodile jedinim pravim putem. Probodene prsi, koje su iz sebe presipale oganj nebeske ljubavi u ohladnele prsi ljudske.
Dopustio je Sin Božiji, da se Njemu probodu ruke zbog greha mnogih ruku – šume od ruku – koje su ubijale, krale, palile, grabile, zamke pravile, nasilje činile. I da se Njemu probodu noge zbog greha mnogih nogu – šume od nogu -koje su na zlo hodile, nevinost zavodile, pravdu gnjetale, svetinju prljale, dobrotu toptale. I da se Njemu probodu prsi zbog mnogih okamenjenih srca – kamenjaka od srca – u kojima se rađala svaka zloba i svako bezboštvo, i hulne pomisli, i skotske želje; i u kojima su se kroz sve vekove kovali pakleni planovi brata protiv brata, suseda protiv suseda, ljudi protiv Boga.
Probodene ruke Isusove – da se svačije ruke iscele od grešnih dela. Probodene noge Isusove – da se svačije noge odvrate od grešnih putova. Probodene prsi Isusove – da se svačije srce opere od grešnih želja i misli.
Kad je grozni Kromvel, diktator Engleske, počeo oduzimati imanja od manastira i manastire zatvarati, pošla je po engleskoj zemlji jedna hučna litija od nekoliko stotina hiljada ljudskih bića u znak narodnog negodovanja. Napred su nošeni barjaci sa natpisom: pet rana Isusovih, i pevane su duhovne pesme i služene službe Božije po poljima. Uplaši se grozni diktator veoma; i više se uplaši od onih barjaka nego li od čega drugog; pa se umeri u nasilju svome.
Pet rana Isusovih neka te nauče, devojko, da prikuješ pet svojih čula za živoga Boga.
Pet rana Isusovih – pet izvora krvi prečiste, kojom je okupan rod ljudski, osvećena zemlja. Na tih pet izvora istekla je sva krv Pravednika, sve do poslednje kapi. Čudotvorni Gospod, koji je znao umnožiti hleb, i sa pet hlebova nahraniti 5.000 gladnih, umnožava neprestano tu prečistu krv Svoju, te njome hrani i poji na hiljade oltara, mnoge milione vernih. To je Sveta Pričest, kćeri Isusova.
Na Veliki Petak prisloni se dušom uz Presvetu Bogomajku pod krstom, da bi i tebe okupala ona životvorna krv iz pet rana Isusovih. Da bi očišćene i oživljene duše mogla u Nedelju, sa Mironosicama, veselo uzviknuti: Hristos vaskrse!