MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
297. Pismo
Ljubitelju Sv. Pisma: O reči u Jn. 6, 26
 
Posle čuda koje satvori Isus nahranivši 5000 ljudi sa 5 hlebova, udalji se On od naroda. A narod Ga tražaše čak do preko mora i nađoše Ga. Tada im Isus reče: zaista, zaista vam kažem: ne tražite vi mene što ste čudesa vidjeli, nego što ste hljeba jeli i nasitili se (Jn. 6,26). Pitaš kako treba ovo razumeti? Sasvim prosto. I dan danas tako biva. Kad na suši ljudi očekuju kišu od Boga, ili u bolesti mole se za zdravlje, pa Bog pusti kišu i pošlje iscelenje, tada jedni zahvaljuju Bogu što im posla kišu, ili povrati zdravlje, dok Mu drugi zahvaljuju što videše čudo. A čudo je važnije i od kiše i od zdravlja. Jer kiša i zdravlje proći će, a čudo će ostati kao svedok živoga Boga, koji u svojoj vlasti drži i kišu i zdravlje. Ili, zamisli da se neki car javi pred svojim dvorom, pa prospe zlato pred one što stoje i čekaju. Prosjaci će se obradovati što primiše zlato, a ljubitelji cara što videše lice carevo. I prosjaci će opet tražiti cara, da bi ponovo dobili zlata, a ljubitelji cara tražiće ga da bi ponovo videli lice carevo. Onih 5000 ljudi što se čudom Gospodnjim nasitiše hleba jednoga večera, ogladneli su opet sutradan, dok ono čudo Gospodnje hrani do današnjeg dana duše svih onih koji ljube Boga, i koji kroz to čudo gledaju javljenoga Cara nebesnoga. Zato Isus opomenu narod i reče: starajte se ne za jelo koje prolazi, nego za jelo koje ostaje za vječni život. A čudo od Boga – ma i jednom pokazano i jednom viđeno – jeste jelo kojim se duša hrani neprestano i neprestano do kraja, do beskraja.