МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
293. Писмо
Прогоњеном човеку: О судовима људским
 
Суде Вас и осуђују, а Ви тугујете због тога. Судили су и осуђивали и Њега, и Он је туговао. Жалосна је душа моја до смрти, рекао је Он у врту Гетсиманском. Но човек остаје оно што јесте, а не оно што људи о њему кажу. Својим речима о другима човек даје сведочанство о самом себи. Ми на земљи сваки дан издајемо сведочанства о себи мада их намењујемо својим ближњим. Знајући то, каже велики апостол Павле: а ја мало марим што ме судите ви или човјечији дан … али онај који мене суди јесте Господ (1 Кор. 4, 3-4). Павле је знао несигурност судова људских, зато их није ни узимао озбиљно. Он само стрепи – и препоручује и нама да стрепимо – од Онога који зна пуну истину о сваком човеку, и који ће судити по правди. А кад истинити Судија буде објавио Свој суд, расуће се у ништа сви судови људски као да нису ни изречени. Цару Нерону морали су римски песници и философи ласкаве химне писати. А под царем Нероном хришћани су гажени као трава и клани као јагањци. Песници пак и философи римски писали су о хришћанима најпогрдније, као о последњем олошу у свету. Па је многохваљени Нерон прошао као мрачна сенка, а наруженим и убијеним апостолима Петру и Павлу подигнути су лепши храмови него икада римском Јупитеру и Марсу.
Не тугујте, дакле, због неправедних судова о Вама на земљи, него гледајте да будете мили Богу, и стрепите од праведног суда Божијега.