MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
293. Pismo
Progonjenom čoveku: O sudovima ljudskim
 
Sude Vas i osuđuju, a Vi tugujete zbog toga. Sudili su i osuđivali i Njega, i On je tugovao. Žalosna je duša moja do smrti, rekao je On u vrtu Getsimanskom. No čovek ostaje ono što jeste, a ne ono što ljudi o njemu kažu. Svojim rečima o drugima čovek daje svedočanstvo o samom sebi. Mi na zemlji svaki dan izdajemo svedočanstva o sebi mada ih namenjujemo svojim bližnjim. Znajući to, kaže veliki apostol Pavle: a ja malo marim što me sudite vi ili čovječiji dan … ali onaj koji mene sudi jeste Gospod (1 Kor. 4, 3-4). Pavle je znao nesigurnost sudova ljudskih, zato ih nije ni uzimao ozbiljno. On samo strepi – i preporučuje i nama da strepimo – od Onoga koji zna punu istinu o svakom čoveku, i koji će suditi po pravdi. A kad istiniti Sudija bude objavio Svoj sud, rasuće se u ništa svi sudovi ljudski kao da nisu ni izrečeni. Caru Neronu morali su rimski pesnici i filosofi laskave himne pisati. A pod carem Neronom hrišćani su gaženi kao trava i klani kao jaganjci. Pesnici pak i filosofi rimski pisali su o hrišćanima najpogrdnije, kao o poslednjem ološu u svetu. Pa je mnogohvaljeni Neron prošao kao mračna senka, a naruženim i ubijenim apostolima Petru i Pavlu podignuti su lepši hramovi nego ikada rimskom Jupiteru i Marsu.
Ne tugujte, dakle, zbog nepravednih sudova o Vama na zemlji, nego gledajte da budete mili Bogu, i strepite od pravednog suda Božijega.