MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
288. Pismo
Ruskom svešteniku N. S.: O brizi za Crkvu
 
Treba se truditi i revnovati, a ne treba se brinuti. Trudi se i revnuj za istinu i svetinju Božiju i položi na Gospoda brige svoje. On zahteva od nas ono što je u našoj vlasti a ne ono što je u Njegovoj. Rekao je Spasitelj: ko od vas brinući se može primaći rastu svojemu lakat jedan? S punim poverenjem, dakle, u Stvoritelja svoga vršimo svoj dati nam posao i ne brinimo o svemu onome što će doći i što može doći. Više vredi kap molitve no more brige. Naročito ne treba očajnički da se brinemo za crkvu Božiju. Ako je ičemu u vasioni osigurana krajnja pobeda, to je Crkvi Hristovoj. I vrata adova neće joj odoleti. Sveti Grigorije Dvojeslov opisuje crkvu svoga vremena i sravnjuje ju „sa starom lađom razbijenom od bure, u koju lađu sa svih strana ulazi voda jer su grede njene istrulele i rasute od svakodnevnih talasa“. Na ljudima su tada bile teške bede, glad, bolest, uznemirenost, očajanje; od čestih ratova narod proređen, zemljoradnja zapuštena; u brak nisu hteli ljudi stupati. Jer svi su mislili da se kraj svetu približio. Takvo je bilo stanje Crkve pre dvanaest vekova. Pa nije došao kraj; stanje se popravilo; crkva se utvrdila i raširila. Da je krmanoš broda Crkve bio čovek, Crkva bi od bure sasvim propala. Ali je krmanoš crkve, i onda i sada, svemoćni Duh Božiji. Mir ti i radost od Gospoda.