NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA

 

MISIONARSKA PISMA
 
27. Pismo
Prijateljima u jednoj bolnici o tome
ko meni svedoči da je Hristos vaskrsao
 
Svedoči mi moja savest pre svega. Potom i razum i volja. Savest mi govori: onolika Hristova stradanja za dobro i spas ljudi ničim se ne bi mogla nagraditi osim vaskrsenjem i slavom nezemaljskom. Neiskazana stradanja Pravednika krunisana su neiskazanom slavom. To meni daje zadovoljenje i mir. – Razum mi moj govori: bez sjajne vaskršnje pobede celo delo Sina Božijega ostalo bi u grobu, cela Njegova misija promašena. – Volja mi moja govori: vaskrsenje Hristovo spasava me od kolebljivog teturanja između dobra i zla, i upravlja me odlučno na put dobra. I još mi ono svetli na tom putu, i daje mi polet i snagu.
Osim ta tri glasa, koja iz mene meni jedno isto svedoče, tu su mi i pouzdani svedoci van mene. Tu su slavne žene mironosice, tu dvanaest velikih apostola, tu i pet stotina drugih svedoka; svi koji ga po Vaskrsu gledahu i slušahu, ne u snu nego na javi, i ne za jedan minut nego kroz punih četrdeset dana. Svedoči mi i onaj ognjeni Savle, najveći jevrejski gonitelj hrišćana; svedoči mi, da je on video svetlost vaskrslog Gospoda usred bela dana, i da je čuo glas Njegov, i da je poslušao naredbu Njegovu. Ovoga svedočanstva Pavle se nije hteo odreći ni posle 30 godina, čak ne ni u onom času kada se u Rimu Neronov mač spuštao na glavu njegovu. Svedoči mi i sveti Prokopije, vojvoda rimski, koji beše krenuo da ništi hrišćane u zemljama istočnim, i kome se na putu iznenada javi živi Hristos i obrati ga Sebi. Pa mesto da Prokopije seče hrišćane, sam se dade dragovoljno poseći za Hrista. Svedoče mi još hiljade mučenika Hristovih, u tamnicama, na gubilištima, kroz vekove i vekove, od mučenika jerusalimskih, do mučenika balkanskih, pa sve do naših dana, do najnovijih mučenika moskovskih.
Svedoče mi i sve pravedne i dobre duše, koje sretam često u životu, i koje se raduju kad čuju o vaskrsenju Hrista iz mrtvih. To odgovara njihovoj savesti, potresa im dušu, raduje im srce.
Svedočanstvo primam i od grešnika i nenavisnika Hristovih. Samim tim što oni kao grešni i zlobni odriču Hristov vaskrs ja dobijam uverenje o suprotnom. Na svakom sudu pita se o vladanju svedoka, i prema tome se meri vrednost njihovog svedočanstva. Kada trezveni, čisti i sveti svedoci tvrde da znaju da je Hristos vaskrsao, ja radosno primam njihovo svedočanstvo kao istinito. A kad nečisti, nepravedni i nesveti odriču Hristovo vaskrsenje, time oni osnažuju svedočanstvo onih prvih, i mene još više utvrđuju u istinitost vaskrsenja Gospoda moga. Jer što oni odriču, odriču po zlobi a ne po znanju.
Svedoče mi još i mnogi narodi i plemena, što verom u vaskrslog Hrista sami vaskrsnuše iz divljaštva u prosvećenost, iz ropstva u slobodu, iz kaljuge nemorala i umne pomrčine u svetlost dece Božije. I vaskrsenje srpskoga naroda svedoči mi o vaskrsenju Hristovom.
Ta i sama ta reč vaskrsenje iz mrtvih svedoči mi to isto. Jer bez vaskrsenja Hristova ne bi bilo ni te reči u jeziku ljudskom. Kad je Pavle prvi put izrekao tu reč u kulturnoj Atini, Atinjani su bili iznenađeni i zbunjeni.
I tako, deco Božija, ja vam otpozdravljam: Vaistinu, Hristos vaskrse!

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sv.Nikolaj - Jednom patrioti koji kaže: Dovoljno je biti dobar Srbin a vera je sporedno | ŠNR

  2. Pingback: Vladika Nikolaj Velimirović - Hristos je činio samo dobro, pa su Ga ljudi ipak raspeli | ŠNR

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *