MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
277. Pismo
Jednom književniku u Zagrebu: O ratu
 
Vi se srdite na mene što sam u knjizi Rat i Biblija pisao, da Bog popušta na ljude rat kao što popušta i pomor i glad zbog greha ljudskih. Što sam pisao, pisao sam po Svetome Pismu Božijem a ne po svojoj pameti. Nijedna pamet čovečija nije do sada objasnila tajnu onoga zbira zala i nevolja što se nazivaju jednom rečju – rat. Niti bi moja pamet mogla to objasniti. Ali je sve objašnjeno i osvetljeno Svetim Pismom Božijim kao jarkim suncem. Ovako govoraše Gospod caru Davidu kroz proroka Natana: podignuću sjeme tvoje nakon tebe, koje će izaći iz utrobe tvoje, i utvrdiću carstvo njegovo. Ali, govori Gospod dalje, ako učini što zlo, karaću ga prutom ljudskim i udarcima sinova čovječijih (2 Sam. 7,12. 14). A šta označava prut ljudski i šta udarci sinova čovečijih nego rat? Božija se reč nije porekla. Sin Davidov Solomon učini pod starost ono što je zlo pred Gospodom, tako i sin Solomonov Rovoam. Zbog toga dođe Sisak, car misirski na Jerusalim, i razbi Rovoama, i uđe u grad i opljačka ga, i uze blago iz doma Gospodnjega i blago iz doma careva, sve to uze (1Car. 14,26).
Vi pitate: Kad Bog popušta takvu nesreću na ljude, gde je onda blaga nauka Spasiteljeva? Na hartiji. Na hartiji kod onih koji nedelima svojim u miru izazivaju rat. A kad bi ta blaga nauka Spasiteljeva bila u srcima ljudskim, ljudi bi živeli u trajnome miru. Pojačajte savest ljudsku, i smanjićete budžete ratne. Potrudite se, kao član crkve Božije, da očistite mir od nepravdi i bezakonja, i opasnost ratna rasuće se u ništa kao magla pred suncem. Jer kao što je uzalud vikati građanima jednog prljavog i kužnog grada: ljudi, budite zdravi! tako je uzalud vikati: mir, mir, a živeti u nečistoti grehovnoj, u kalu nemorala i svakog nepoštenja. U grad će se samo sobom useliti zdravlje kad se on očisti od kužne prljavštine, tako i mir u narode kad se narodi očiste od kuge bezverstva i nepoštenja. Inače, na svu našu viku: mir, mir, odazivaće nam se ne mir nego rat.