MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
276. Pismo
Nevenčanom mužu: O dvostrukoj nepravdi
 
Oterao si svoju venčanu ženu i uzeo si drugu, s kojom živiš nevenčano. Pa se čudiš, kakav je to greh? I čudiš se, zašto se susedi tvoji bune protiv tebe? I čudiš se još, zašto te vlast kinji i kažnjava? Jedan je tvoj greh u tome što si oterao zakonitu ženu, a drugi opet u tome što si se saživeo nezakonito. Dvostruko si pogazio zakon Stvoritelja tvoga; zato susedi tvoji ropću na tebe, i zato te državna vlast progoni. To ne bi bio greh za stoku jer za nju Stvoritelj nije propisao zakon kao za ljude. Ali za ljude je greh. Ti nalaziš opravdanje sebe u tome što su tako i neki drugi činili. Jeste, istina je, da su to i drugi činili, čak i neki krunisani bezakonici. No nikada jednog prestupnika zakona nije opravdavalo to što su pre njega bili i neki drugi prestupnici. Vizantijski car Konstantin VI, sin Irinin, oterao je svoju venčanu ženu Mariju i uzeo jednu dvorsku damu, Teodotu. I carica majka i patrijarh carigradski koreli su cara zbog toga. No samovoljni car ne hte slušati svoju majku i starešinu Crkve Božije nego im čak i pripreti, da ako ga ne budu ostavili na miru, on će povratiti u državi idolopoklonstvo a hrišćansku veru zabraniti. I sav narod je bio uzavreo zbog carevog bezakonja. Ali druge godine od kako se taj car bio nezakonito saživeo, upadnu u carev dvor zaverenici, uhvate cara i oslepe ga baš u onoj sobi u kojoj se rodio. Da i tebe ne postigne strašna kazna, ne od ljudi nego od jedne nevidljive sile jače od svih ljudi. Jer je pisano: teško onima koji zlo zovu dobro, a dobro zlo, koji prave od mraka svjetlost a od svjetlosti mrak (Isa. 5, 20). Tako govori Onaj, čija ruka doseže do svakog bića ljudskog, da pomiluje ili da udari.