МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
276. Писмо
Невенчаном мужу: О двострукој неправди
 
Отерао си своју венчану жену и узео си другу, с којом живиш невенчано. Па се чудиш, какав је то грех? И чудиш се, зашто се суседи твоји буне против тебе? И чудиш се још, зашто те власт кињи и кажњава? Један је твој грех у томе што си отерао закониту жену, а други опет у томе што си се саживео незаконито. Двоструко си погазио закон Створитеља твога; зато суседи твоји ропћу на тебе, и зато те државна власт прогони. То не би био грех за стоку јер за њу Створитељ није прописао закон као за људе. Али за људе је грех. Ти налазиш оправдање себе у томе што су тако и неки други чинили. Јесте, истина је, да су то и други чинили, чак и неки крунисани безаконици. Но никада једног преступника закона није оправдавало то што су пре њега били и неки други преступници. Византијски цар Константин ВИ, син Иринин, отерао је своју венчану жену Марију и узео једну дворску даму, Теодоту. И царица мајка и патријарх цариградски корели су цара због тога. Но самовољни цар не хте слушати своју мајку и старешину Цркве Божије него им чак и припрети, да ако га не буду оставили на миру, он ће повратити у држави идолопоклонство а хришћанску веру забранити. И сав народ је био узаврео због царевог безакоња. Али друге године од како се тај цар био незаконито саживео, упадну у царев двор завереници, ухвате цара и ослепе га баш у оној соби у којој се родио. Да и тебе не постигне страшна казна, не од људи него од једне невидљиве силе јаче од свих људи. Јер је писано: тешко онима који зло зову добро, а добро зло, који праве од мрака свјетлост а од свјетлости мрак (Иса. 5, 20). Тако говори Онај, чија рука досеже до сваког бића људског, да помилује или да удари.