MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
273. Pismo
Uvređenom susedu: O rečima iz Mt. 5, 4
 
Svaka zapovest Hristova izgleda teška onome ko nijednom ne pokuša da je izvrši. Gospod je na primer rekao: činite dobro onima koji vas mrze, a ti se čudiš govoreći: „Zar je to moguće? i zar ta zapovest nije protivna prirodi čovečijoj?“ To pitanje nikada ti ne bi postavio, da si bar jednom u životu pokušao da učiniš neko dobro čoveku koji te mrzi. A da si pokušao, video bi, da je ona zapovest Gospodnja moguća za izvršenje i da odgovara boljoj prirodi ljudskoj. Pričao nam jedan naš seljak: između mene, veli, i mog komšije bila uzrasla mržnja kao trnje, pa nikako ni da se pogledamo kao ljudi. Jedne zimske noći čitao mi je moj sinčić Novi Zavet, pa pročita i one reči Spasiteljeve: činite dobro onima koji vas mrze. Dosta! viknuh ja detetu. Celu tu noć nisam mogao zaspati sve misleći i premišljajući, kako bih ja mogao ispuniti tu zapovest Božiju? I gde bi se meni mogla dati prilika, da ja učinim neko dobro delo mome komšiji?
No gde je dobra namera, i u pustinji sretne se večera. Jednoga dana čujem ja kuknjavu u komšiluku. Raspitam se i saznam, da je poreska vlast oduzela svu stoku mome komšiji i oterala sudnici da proda za dužni porez. Kao munja dođe mi misao u srce: evo sad ti se daje prilika: odmah odem sudnici, platim porez za čoveka koji me najviše mrzi na svetu, a stoku mu vratim kući. Kad je on to saznao, videli ga moji kako zamišljen šeta oko svoje kuće. U mrak vikne on mene po imenu, i ja se odazovem i priđem plotu.
– Što si me vikao? upitam. On brizne u plač i ridanje. I nijednu jedinu reč nije mi mogao progovoriti, samo je plakao. Od tada mi živimo u većoj ljubavi nego rođena braća.
Eto kako su slatki i divni plodovi od izvršenja zapovesti Gospodnje.