NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA

 

MISIONARSKA PISMA
 
262. Pismo
Jednoj žalosnoj materi: O opakoj deci
 
Žalite se na svoju decu, avaj, na svoju rođenu decu! Pored redovne škole plaćali ste naročite učitelje, da ih uče sviranju u klavir i govoriti francuski. I sad Vam probiše glavu klavirom; a kad među sobom govore francuski smejući se, Vi osećate da to oni ružno govore o Vama. Jedne subote ste hteli ići na groblje da daje te parastos najstarijem sinu, poginulom u ratu. To ste saopštili svojoj deci. No oni nisu hajali za Vaš parastos, nego su pravo iz postelje seli za klavir i počeli svirati. – Deco, rekli ste Vi, danas se ne svira, danas mi dajemo parastos pokojnome Mirku. – Pa eto mi mu sviramo posmrtni marš! odgovorili su oni i grohotom se zasmejali. I Vi ste otišli sami, kako kažete „sa groblja na groblje“, sve uz put plačući i ridajući.
Kam da ste u svoje vreme uzeli naročitog vaspitača za svoju decu, da ih uči vladanju po zakonu Božijem. Imali bi decu a ne majmune i papagaje. Jer i majmuni nauče da sviraju, i papagaji nauče da govore, ali vladanju po zakonu Božijem mogu se naučiti samo sinovi i kćeri čovečiji.
Priča se, kako je jedna majka bojarka došla svetom Serafimu u Sarov i požalila se, kako joj učitelji slabo uče decu francuskom jeziku, pitajući šta da radi.
Na to joj odgovori sveti čovek:
– Ti, matuško, bolje uči svoju decu kako će se Bogu moliti, a francuski će oni docnije lako naučiti.
Decu treba učiti, dakle, najpre onome što je najvažnije, jer što se u mladosti nauči, ne zaboravlja se lako. Sporedne stvari mogu se i docnije naučiti, pa ako se i zaborave, nije velika šteta. Ali ako se najvažnije stvari ne nauče, ili slabo nauče, ili nauče pa zaborave, onda klavirski zvuk ugušuje molitvu, a francusko parlanje upotrebljava se na ismevanje roditelja!
Neka vam je blagi Bog na pomoći. Sad je teško dati savet. Kad se srce zamuti teže ga je izbistriti nego najmutniji potok. Trpite, i molite se Bogu za decu svoju. Trpljenjem ćete ih malo po malo valjda dovesti do stida, a molitvom izmolićete pomoć od Svemoćnoga, da se izbistri srce dece Vaše. No najpre pokajanje pred Njim, što decu svoju niste pre svega naučili, zakonu Njegovom.
Čujte nebesa, i slušaj, zemljo; jer Gospod govori: djecu odgojih i podigoh, a oni se odvrgoše od mene (Isa. 1, 2).

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sv.Nikolaj - Jednom patrioti koji kaže: Dovoljno je biti dobar Srbin a vera je sporedno | ŠNR

  2. Pingback: Vladika Nikolaj Velimirović - Hristos je činio samo dobro, pa su Ga ljudi ipak raspeli | ŠNR

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *