MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
259. Pismo
Starom profesoru: O Pilatovom carstvu
 
Vama žao starog rimskog carstva, i kao krivite hrišćansku veru za njegovu propast. Tako su činili svi bezverni istoričari, no tako nisu činili ni Ranke ni Nibur. Čudi me, da činite to i Vi kao čovek od vere. Da nije propalo rimsko carstvo, propalo bi Hrišćanstvo. Ili Cezar ili Hristos. A da je propalo Hrišćanstvo, ostalo bi idolopoklonstvo, ostala bi laž, ostao bi vučji duh paganskog Rima. A duh je uvek ono što je glavno, duh jednog čoveka, ili naroda, ili religije, ili kulture. Duh je ono što oživljava, no ne svaki i svakojaki duh, no pravi duh, duh Božiji. A duh rimskog carstva bio je duh tiranski, nečovečan i licemeran. To se pokazalo i kroz Pilata, koji je Hrista oglasio nevinim pa ipak Ga osudio na smrt.
Vi žalite za rimskom „kulturom“, a pod kulturom razumete „lepe mermerne kipove, kojima su bile ukrašene ulice i pijace Rima“. A zar ne žalite milione ljudskih bića, koja su u gomilama dovlačena sa svih krajeva sveta i u verigama vučena između tih kipova do iznemoglosti i gladne smrti? U tom i jeste osnovna razlika između rimskog i hrišćanskog poimanja vrednosti. Neznabožni Rimljani cenili su državu i kulturu više od živih ljudskih bića, a Hrišćanstvo je cenilo i ceni čovečju dušu iznad države i kulture i svega sveta. Jer i država i kultura su radi čoveka a ne čovek radi države i kulture. Ljudi stvaraju države i kulture ne kao krajnje svrhe svoga života nego kao pomoćno sredstvo za dostignuće duhovnih i moralnih svrha.
I u vreme svojih najboljih careva Rim se odlikovao retkim nečoveštvom i varvarstvom. Tako u vreme Marka Avrelija, filosofa, hrišćani su mučeni isto onako ljuto kao i u vreme careva glupaka. Želite li čuti bar jedan od mnogih primera nečoveštva pod Avrelijem? Hrišćanski mučenik Atal, čovek neobične plemenitosti i blagosti, izveden je pred Cezarev sud zato što je bio hrišćanin. Sudije mu predlože najpre da se odrekne Hrista. Kad on to nije hteo učiniti, oni ga celog obnaže i postave na jednu usijanu gvozdenu stolicu. Sveti Atal sedeo je mirno, i dok mu je telo gorelo, on je koreo Rimljane govoreći: „Vi nas hrišćane nazivate varvarima, a evo kakva varvarska dela vi činite!“
Uostalom pogledajte u povampireni rimski duh u naše dane u nekim državama evropskim. Pa se radujte, ako se može radovati – tiraniji, ognju, maču, krvi, bezboštvu, sujeti i nemoralu! No ja znam, da se Vi kao hrišćanin – i samo zbog toga što ste hrišćanin – ne možete ovome radovati. A kad to ne možete, onda protivrečite sami sebi, kad žalite za vučjim carstvom Pilatovim.