NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA

 

MISIONARSKA PISMA
 
25. Pismo
Jednom ruskom veteranu koji plače
nad raspetom domovinom svojom
 
Uteši se, bratuško dragi. Hristos vaskrse! I mi plačemo s tobom; uteši se. Za svetom Hristovom Rusijom plačemo i mi svi pravoslavni. Na prvom mestu pravoslavni Sloveni. No ne samo Sloveni. I svi drugi pravoslavni. Pretprošle godine našli su se srpski poklonici na pashalnoj liturgiji u Nazaretu. Sveštenik Arapin služio je, potom i besedio. Besedio je o vaskrsenju Gospoda i o stradanju naroda ruskog. Plakali su Arapi, plakali su i Srbi. Brišući suze sveštenik se najzad uspravio i uzviknuo: „Ali mi Arapi tvrdo verujemo, da ćemo biti svedoci novog vaskrsenja Hristova kroz Rusiju!“ Nastao je čudan prizor. Sav narod je kroz plač u glas klicao: amin! amin! amin! tapšući pri tom i nogama i rukama.
Uteši se, bratuško dragi. Hristos vaskrse! Ne pitaj: zašto Bog muči Rusiju. Stoji napisano: koga Bog ljubi onoga i kara. I bije. Baš tako piše, da milostivi Bog bije onoga koga voli. Bije ga u carstvu zemaljskom, da ga što jače proslavi u Carstvu Nebeskom. Bije ga, da se ne prilepi za gnjilost zemaljsku, za idole svetske, za varljive idole ljudske sile i veštine i bogatstva, za prolazne seni i bolesne sablazni.
Bez velikih bijenja Pravoslavlje ne bi pronelo istinu Božiju kroz tolike rovove i tmine vekova i vekova, i prešlo tako dug put s preponama, očuvavši istinu i svetinju u čistoti. Bez stradanja Pravoslavlje se ne bi održalo ni sto godina u čistoti svojoj. Ono nikada za 19 stoleća nije imalo jedno celo stoleće mira i slobode, bez gonjenja, bez bičevanja, bez robovanja, ognja, straha i užasa. To druge vere ne shvataju. To jeretici ne poimaju. Nijedan od naroda, koji je izabrao carstvo zemaljsko za svoj ideal sreće, ne shvata i ne poima, šta se to danas radi sa pravoslavnom Rusijom. To shvataju samo vidoviti, koji gledaju večno i besmrtno Carstvo Hristovo kao stvarnost. No i vidovitost je kći stradanja.
Uteši se, bratuško dragi, uteši se vaskrsenjem Hristovim. Ne ropći na bezbožnike, koji gnjetu ruski narod. Svejedno je bili oni, bili Mongoli. Idolopoklonici su i jedni i drugi. Mongoli se klanjaju idolima od materije. Sadašnji ugnjetači Rusije klanjaju se idolu materije. Oni se klanjaju materiji kao božanstvu, industriji kao božanstvu, državi kao božanstvu. Oni sebe nazivaju bezbožnicima; i pravo govore. I kad bi se nazivali idolopoklonicima, opet bi pravo govorili. No ti kad zboriš o nesreći ruskoj, ne zaboravi, da su ugnjetači a ne ugnjeteni danas najnesrećnija bića na ruskoj zemlji. Žali ih; ne osuđuj. Jer će se sasušiti kao trava. Jedan po jedan silaziće s pameti i s vlasti. Argati su Božiji, i ako to oni ne uviđaju. Svu vodu ipak navraćaju na Hristovu vodenicu. Svojim halakanjem protiv Hrista oni rade za Hrista. Nije im dato sad, da to vide. No kad se uklone kao senke, onda će videti. I zaridaće gorko, jer neće imati ništa više da prime osim prokletstva. Jer im je nadnica potpuno isplaćena ovde na zemlji u vidu one prolazne sile i vlasti. A ti ne plači nego raduj se. Prispela je velika žetva duša u Rusiji. U ove dane stradalni ruski narod puni Raj više nego ma koji drugi hrišćanski narod na svetu. Raduj se: Hristos vaskrse!

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sv.Nikolaj - Jednom patrioti koji kaže: Dovoljno je biti dobar Srbin a vera je sporedno | ŠNR

  2. Pingback: Vladika Nikolaj Velimirović - Hristos je činio samo dobro, pa su Ga ljudi ipak raspeli | ŠNR

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *