МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
257. Писмо
Једном Светогорцу: О општежићу
 
Чуо сам, чуо. Чуо је и цео српски народ са жалошћу, да је општежиће у Хилендару опет разорено. Ко га је могао разорити него законици, који су изгубили из вида циљ свога доласка у Свету Гору и који се несвесно труде, да на своје душе навуку проклетство? Они се сад могу радовати што су тобож победили Свету Богородицу, Царицу Атонске Горе, и светога Саву, оснивача Хиландара. Но време ће показати, да ли заиста слепа сила може одржати победу над светлошћу светаца Божијих. Бог је спор али достижан, каже народ. А негде у Псалтиру стоји написано: врагу оскудјеша оружија в конец.
Свети Сава је следовао монашким правилима светог Василија. А свети Василије писао је о монашком општежићу следеће: „Нас је Бог саздао слично члановима једног тела, тако како би се ми нуждавали у помоћи један другом. Јер какво може бити вежбање у смирењу, благочешћу и трпљењу тамо где нема никога, према коме би се показивале те добродетељи? Чије ћеш ноге ти опрати? Коме ћеш бити слуга? Како можеш бити последњи од свију, ако живиш сам?“
Кад је код нас у сеоским задругама показано идеално општежиће, са старешином куће као игуманом, како да се оно не покаже још идеалније и дивније међу монасима? Света Гора треба да научи свет, да је духовно сродство тешње и јаче од телесног сродства. Па кад задруге телесних сродника могу имати општежиће, тим пре треба да га имају задруге духовне браће. Братства светогорских манастира могла би данас много користити завађеном и збуњеном свету, кад би га својим примером подсетили на древно Хришћанство и на прве хришћане, када ниједан не говораше за имање своје да је његово, него им све бјеше заједничко (Дап. 4, 32). Познато је сваком посетиоцу Свете Горе колико је духовност у манастирима са општежићем већа него ли у оним без општежића. У истини шта помаже себи шта ли другима онај монах, који се показује зналац људских закона и новинарских чланака, док је у духовним предметима безгласан као уркиња? А такви се карактери најчешће сусрећу у манастирима без благодати општежића.
Но помоћи ће Бог и Богородица, да у Светој Гори преовладају монаси духовници над монасима законицима. Тад ће се Светој Гори повратити онај стари ореол истинске светости, који је она кроз векове имала. Тад ће Света Гора бити испуњена и препуњена благословом Божијим. И пуноћа благослова њеног шириће се на све народе земаљске. А да то буде колико сутра, за то је потребно само мало, мало више добре воље, братољубља и страха Божијега.
Мир ти и радост од Господа.