NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA

 

MISIONARSKA PISMA
 
257. Pismo
Jednom Svetogorcu: O opštežiću
 
Čuo sam, čuo. Čuo je i ceo srpski narod sa žalošću, da je opštežiće u Hilendaru opet razoreno. Ko ga je mogao razoriti nego zakonici, koji su izgubili iz vida cilj svoga dolaska u Svetu Goru i koji se nesvesno trude, da na svoje duše navuku prokletstvo? Oni se sad mogu radovati što su tobož pobedili Svetu Bogorodicu, Caricu Atonske Gore, i svetoga Savu, osnivača Hilandara. No vreme će pokazati, da li zaista slepa sila može održati pobedu nad svetlošću svetaca Božijih. Bog je spor ali dostižan, kaže narod. A negde u Psaltiru stoji napisano: vragu oskudješa oružija v konec.
Sveti Sava je sledovao monaškim pravilima svetog Vasilija. A sveti Vasilije pisao je o monaškom opštežiću sledeće: „Nas je Bog sazdao slično članovima jednog tela, tako kako bi se mi nuždavali u pomoći jedan drugom. Jer kakvo može biti vežbanje u smirenju, blagočešću i trpljenju tamo gde nema nikoga, prema kome bi se pokazivale te dobrodetelji? Čije ćeš noge ti oprati? Kome ćeš biti sluga? Kako možeš biti poslednji od sviju, ako živiš sam?“
Kad je kod nas u seoskim zadrugama pokazano idealno opštežiće, sa starešinom kuće kao igumanom, kako da se ono ne pokaže još idealnije i divnije među monasima? Sveta Gora treba da nauči svet, da je duhovno srodstvo tešnje i jače od telesnog srodstva. Pa kad zadruge telesnih srodnika mogu imati opštežiće, tim pre treba da ga imaju zadruge duhovne braće. Bratstva svetogorskih manastira mogla bi danas mnogo koristiti zavađenom i zbunjenom svetu, kad bi ga svojim primerom podsetili na drevno Hrišćanstvo i na prve hrišćane, kada nijedan ne govoraše za imanje svoje da je njegovo, nego im sve bješe zajedničko (Dap. 4, 32). Poznato je svakom posetiocu Svete Gore koliko je duhovnost u manastirima sa opštežićem veća nego li u onim bez opštežića. U istini šta pomaže sebi šta li drugima onaj monah, koji se pokazuje znalac ljudskih zakona i novinarskih članaka, dok je u duhovnim predmetima bezglasan kao urkinja? A takvi se karakteri najčešće susreću u manastirima bez blagodati opštežića.
No pomoći će Bog i Bogorodica, da u Svetoj Gori preovladaju monasi duhovnici nad monasima zakonicima. Tad će se Svetoj Gori povratiti onaj stari oreol istinske svetosti, koji je ona kroz vekove imala. Tad će Sveta Gora biti ispunjena i prepunjena blagoslovom Božijim. I punoća blagoslova njenog širiće se na sve narode zemaljske. A da to bude koliko sutra, za to je potrebno samo malo, malo više dobre volje, bratoljublja i straha Božijega.
Mir ti i radost od Gospoda.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sv.Nikolaj - Jednom patrioti koji kaže: Dovoljno je biti dobar Srbin a vera je sporedno | ŠNR

  2. Pingback: Vladika Nikolaj Velimirović - Hristos je činio samo dobro, pa su Ga ljudi ipak raspeli | ŠNR

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *