MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
255. Pismo
Dobroj supruzi: O mužu sektašu
 
Muž ti prešao u sektaše, i sad vam je u kući nemir i nesuglasica. Ni u jednoj stvari niste složni. Tako to vera prožima sav život i utiče na sva naša mišljenja i osećanja, čak i na ona koja, rekao bih, nemaju nikakve veze sa verom. Tako je to bilo od vajkada: pravoverni su imali drukčije misli od jeretika i u pogledu države, i vojske, i rada, i društvenog uređenja, i svega ostaloga.
Moli se Bogu i Bog će ti pomoći. Ne poriči svoga muža, ne osuđuj ga, ne govori zlo o njemu, ne misli zlo o njemu. Jer tim načinom nećeš ga ispraviti. Otac svetog Grigorija Bogoslova bio je nehotično pao u neku jeres (Ipsistarijana). Njegova blagočestiva žena, Nona, mnogo se žalostila zbog toga i mnogo se molila Bogu, da On, Svemoćni, prosveti muža njenog razumom istine. I tople molitve žene pomogle su mužu da se vrati u veru pravu. Nasuprot tome opet priča se, kako je žena cara Justinijana, Teodora, uspela da obrati svoga muža na neko krivo učenje (Monofizitstvo). No to je trajalo kratko vreme. Justinijan i Teodora docnije su se, po molitvi cele crkve, vratili nauci pravoslavnoj. Iz ova dva primera, kao iz mnogih drugih, vidi se, kako žena može uticati na veru muža bilo u dobrom ili u zlom smislu. I ti ćeš svojim uticajem pobediti, ne sumnjaj u to. Rečeno je: ištite i daće vam se. Ne daje nam se zlo, kad ištemo. A dobro se daje, pre ili posle. Jer Bog hoće da mi neprestano ištemo od Njega dobro, i samo dobro. Kad ištemo dobro, naročito kad ištemo pravu veru za sebe i za druge, mi time ištemo Carstva Nebesnoga. A to je prvo i glavno iskanje, koje nam je zapoveđeno. U crkvenim molitvama često se prosi od Boga vera nepostidna, nadežda pouzdana i ljubav nelicemerna. Postoji i postidna vera, od koje će se jeretici i sektaši postideti kad tad, bilo na zemlji bilo na sudu Božijem. A vera pravoslavna jeste zaista vera nepostidna.
A što ti dosađuje komšinica rugajući se i govoreći: gle ja i moj muž nemamo nikakve vere, pa živimo u slozi! ne obraćaj pažnju. I među zlotvorima i palikućama postoji sloga za izvesno vreme. I među crvima, ustremljenim na strvinu, postoji sloga dok ne pojedu strvinu, a posle se jedu među sobom. Nije početak sudija kraju, nego je kraj sudija početku.
Hrabrost i uteha ti od Gospoda.