MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
253. Pismo
Jednoj sili sarajevskoj: O „gresima“ narodne vere
 
Silno i strašno vičete: da se izbaci vera iz škole! Neka se omladini Jugoslovenskoj do mile volje govori o krvavom Neronu i ljudožderskom Kaliguli, samo neka joj se ne spominje spasonosno ime Isusa Hrista!
No rasudimo mirno, šta je to zgrešila naša narodna hrišćanska vera, te hoćete da je kamenujete? Kad su Jevreji uzeli kamenje, da kamenuju Hrista, upita ih On, za koje od Njegovih dobrih dela hoće da Ga kamenuju – za koje od tih djela me kamenujete (Jn. 10,32)? Tako i Vas s pravom može pravoslavna narodna vera upitati: za koje od dobrih dela me kamenujete?
Da li zato što vaše neznabožne pretke naučih verovati u jednoga razumnoga Boga mesto vere u izmišljenoga Peruna i njegovu idolsku familiju?
Ili zato što od divlje horde vaših nekrštenih pradedova učinih narod plemenit i kulturan?
Ili zato što vam stvorih duhovnoga diva, oca vašeg naroda, Savu Nemanjića, i kroz njega celu plejadu najuzornijih karaktera?
Ili što poslužih kao Božija sluškinja prvom carstvu vašem, i zapojih ga duhom i krasotom svetiteljstva i viteštva?
Ili što rasplamteh srca Kosovskih mučenika ljubavlju jačom od smrti za krst i slobodu?
Ili zato što bih lučom narodu vašem u petvekovnoj tami i buri robovanja?
Ili zato što opasah snagom i samopregorenjem Karađorđa i Miloša i moćne sinove Hercegovine i Crne Gore?
Ili zato što slepom Višnjiću darovah proročki vid i slavnom Njegošu plameni jezik?
Ili zato što napunih grudi svetosavskog naroda preobilnom silinom, a grlo pesmom, i ruke umetnošću?
Ili što bejah strasno narodna i državotvorna od Časlava do današnjeg kralja Aleksandra?
Ili što suzama okvasih i molitvama okadih sva mučenička groblja na Kajmakčalanu, u Šapcu, u Beogradu, i po svima kutovima našeg narodnog žrtvenika?
Ili zato što zbog moje neraskidne veze s narodom oltari moji biše raskopani, hramovi moji obesvećeni, a sveštenici moji poklani?
Ili zato što se ja ne mirim sa bezbožnim i bezdušnim teorijama pojedinaca, niti sa razvalom narodnog morala, a najmanje sa smrću? Jer ja sam vera svetinje, života i vaskrsenja.
Za koje od ovih dela, dakle, želite da me udaljite od narodne omladine? Za koje od njih hoćete da me bez saslušanja osudite i bez odbrane kamenujete?
Kad su svetog Polikarpa nagonili na sudu da se odrekne Hrista, da bi ga ostavili u životu, uzviknu sveti starac:
– Evo 86 godina služim ja Hristu, i On meni nije ništa učinio sem dobra. Kako bih se sad ja mogao odreći svoga Gospoda i Spasitelja!
Tako i narod naš. Isto tako i sav narod naš, od koga Vi tražite da se odrekne Hrista, može Vam odgovoriti:
– Ja služim Hristu 1000 godina. I On mene toliko služi, i više. I služi On mene vaistinu bolje nego ja Njega. I ništa mi On nije učinio sem dobra. Kako bih se, dakle, ja mogao danas – i to baš danas u ovom zlotvornom vremenu -odreći Gospoda i Spasitelja svoga?