MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
251. Pismo
Gospodinu Pavlu A.: O straženju nad blagom
 
Pišete, kako Vas je zastideo jedan novokršteni Jevrejin svojom silnom verom i odvažnom odbranom hrišćanske istine. U jednome društvu on je iskazao toliko novih opaski o Hristu kao Spasitelju sveta i projavio toliko uzvišene i vatrene ljubavi prema Gospodu, da ste svi bili začuđeni. Bili ste začuđeni otprilike kao ona Crnkinja sa velikim đerdanom dijamanata oko vrata, kad su joj neki Evropljani ponudili čitavo imanje za njen đerdan, koji je ona cenila malo više od običnog kamenja. Zaista, tako se i mnogi hrišćani kite božanskim blagom hrišćanske vere, a ne poznaju vrednost toga blaga. Po lenosti dugotrajne navike oni su počeli gledati na Hristovu veru kao na obično zemaljsko kamenje. Zbog toga je Gospod toliko puta ponavljao zapovest Svojim sledbenicima: stražite! stražite, da ne padnete u napast! A ima li teže napasti nego kada se jedan hrišćanin toliko oleni, da prestane misliti o svojoj životvornoj i čudesnoj veri, o cilju koji ona otkriva, o životu koji ona obećava, o putu koji ona ukazuje, o carstvu nebeskom koje ona propoveda? Treba da dođe neki novi hrišćanin, da ga istrgne iz njegove obamrlosti i tuposti. A novi hrišćanin – ako se nije krstio zbog ženidbe ili vlasti i počasti – dolazi u istini kao neko obodrenje, kao neko osveženje, i – zastiđenje. Priča se za franačkog kralja Klovisa, da kad je slušao o mučenjima Hrista od strane Jevreja uzviknuo je: „O da sam ja bio tamo s mojim Frankima, ja bih se ljuto osvetio za sve nepravde prema Njemu!“ Ako ovde ostavimo na stranu osvetu, ostaje žarka ljubav jednog novog hrišćanina prema Spasitelju svome.
No i stari hrišćani mogu postati novi, ako počnu stražiti, ako počnu ceniti neocenjivo blago svoje vere, ako se izvuku ispod tupe navike neosetljivosti. Neprestano straženje nad najskupljim blagom svojim, neprestano divljenje, obnavljanje, preobražavanje i vaskrsavanje – to je spasonosni propis jevanđelski. No pre svega, straženje nad blagom svoje vere, i čuvanje istog od kradljivaca, od kojih smo mi prvi – kroz neznanje i neosetljivost.