MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
250. Pismo
Proti Dušanu T.: O Trećoj Ravanici
 
Čestitam, srdačno čestitam, i to ne samo vama Srbima u Detroitu nego svima Srbima u svetu – čestitam osvećenje treće Ravanice crkve. Prva je moravska, druga je sremska, treća amerikanska. Prva predstavlja pesmu svete blagodarnosti Bogu za narodnu državu i slobodu, druga predstavlja pesmu pobedonosnom i svetom stradanju narodnom, treća – pesmu svetom nezaboravu narodnom. Treća Ravanica draga nam je isto kao i prve dve. Ako se u prve dve, naizmenično, čudom sačuvalo telo cara Lazara neraspadnuto, a u trećoj se pokazuje čudo narodnog nezaborava, narodnog sećanja na svoju prošlost, upravo na dve svoje prošlosti: prekosovsku i pokosovsku. Kako da ne nazovemo čudom to što šaka Srba u mravinjaku Novoga Sveta nije zaboravila svoju istoriju, i nije podlegla tolikim razornim agitacijama, da se treba odseći od svojih otaca i đedova pa živeti kao puž bez prošlosti i bez budućnosti? Ili kako da nije čudo, da šaka našeg naroda podigne tako divan hram na domaku Fordovih fabrika i oblakodera u ovo najteže vreme amerikanske istorije, „u zlo vrijeme u gladne godine?“ I ona druga, sremska Ravanica zidana je u zlo vreme ljutog robovanja, kada se oblakoder osmanskog carstva uzdizao preteći nad celom Evropom. Dragocenost vaše žrtve Bogu trojno je veća zbog nastalih tegoba u životu vašem. Neka bi i trojan blagoslov Božiji bio na svima vama, blagoslov od sve tri Ravanice.
Od svih tegoba, koje ste imali pri zidanju treće Ravanice znam, da nije bila najmanja tegoba – opirati se onima, koji su vam s podsmehom dobacivali: današnje vreme zahteva fabrike a ne crkve! Samo trezveni i uravnoteženi duh našeg naroda tamo mogao je savladati ovu tegobu. Verujem, da su vam i molitve cara mučenika Lazara pomogle u tome. Fabrike su rastrojile nerve ljudi. Crkve su potrebne, da unesu mir i krepost u duše. Setite se reči Pavlovih Korićanima: a sam ja, Pavle, molim vas krotosti i blagosti Hristove (2 Kor. 10,1). A krotost i tišina Hristova, toliko potrebna modernom Amerikancu, ne stiče se u hučnim fabrikama. Fabrika predstavlja rad, Crkva molitvu. Rad i molitva u harmoniji – to je bio program prvih useljenika u Ameriku, program prve Amerike. U današnjoj Americi rad je zasenio molitvu, fabrika Crkvu. Tako se izgubila harmonija u spoljnom i unutarnjem životu moderne Amerike. Ja neću da se namećem za učitelja Amerikancima, te ovo što ću reći neću reći kao učitelj nego kao ljubitelj stradalnog amerikanskog čovečanstva: Amerika će ozdraviti onda kada molitva stane uporedo sa radom, i Crkva sa fabrikom. Naš nepogrešni Učitelj, koji je rekao: djelujte dokle svjetlost imate, rekao je istovremeno: molite se neprestano! Vi kao radnici po fabrikama ispunjavate prvu spasonosnu zapovest Hristovu, a kao zidari Ravanice i drugu. Ja se usuđujem reći: vi ste tom mudrom ravnotežom rada i molitve pružili zdrav primer mnogima u Americi. Od Boga vam mir i blagoslov.