NASLOVNA » BIBLIOTEKA, Vladika Nikolaj » MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA

 

MISIONARSKA PISMA
 
249. Pismo
Prepisaču Narkisu P.: O ispravljanju grešnika
 
Pišeš, kako si ti uvek svakom govorio istinu u oči, i kako si zbog toga imao mnogo nevolja u životu. To me ne čudi. Malo koji bolesnik da voli doktora, koji mu s naročitim naglaskom objavljuje neizlečivu i smrtonosnu bolest. Ljubav prema braći našoj nalaže nam – ne da ih uvek oštro izobličavamo nego da im kazujemo one reči, koje će im najkorisnije poslužiti za spasenje. Seti se, kako Spasitelj naš nije grmio protiv žene grešnice, koju su fariseji vodili na kamenovanje, nego joj je blago rekao: Idi, i više ne griješi! Kad je apostol Ananije došao oslepljenom Savlu, nije se oborio na nj s rezilom i grdnjom što je gonio hrišćane, nego ga je oslovio jevanđelski: Savle, brate (Dap. 9, 17)! Priča se za neku sestru monahinju, kako se nešto požalila svetom Serafimu Sarovskom. Ispovedila mu se i požalila, kako pati od ljutine, od gorke ljutine i nervozne gnevljivosti. Ispovedivši to ona je očekivala od čoveka Božijeg veliki ukor i veliku epitimiju. Ali, mesto ukora i epitimije, do njenih ušiju dopru ove blage reči duhovnika: „Ta šta ti to govoriš, sestro? Gle, u tebe je divan, tih karakter; zaista prekrasan, smeran i krotak karakter!“ Kao tiha kiša na žednu zemlju tako su ove blage reči padale na dušu one žene. Dve koristi primila je ona od takvih blagih reči; veoma se zastidela sebe, ali i dobila pouzdanje u sebe. Dakle, oba glavna uslova za ispravku! Ovaj nam primer pokazuje, kako možemo uspeti, da uzdižući ljude rečima (blagim i pohvalnim) pomažemo im uzdići se i na delu. Kad možemo zaspalog čoveka probuditi maramom zar ćemo ga ubiti mačem? Ti možeš reći: pa sveti Serafim nije rekao onoj ženi istinu u oči, a ja – svakom istinu u oči! Rekao je sveti Serafim istinu, onu drugu istinu, koja se nije izražavala u gnevu i ljutini. Jer ona žena ponekad se predavala gnevu, no često je bivala sasvim tiha i krotka. I svetac Božiji, kao odličan vaspitač i lekar, uzvisio je ono što je dobro u jednoj duši, prećutujući ono što je zlo. Jer što bi on govorio o zlu, o kome je već žena govorila? Ti pak imaš sasvim suprotan metod; ti svakome u oči – zlo njegovo, njegovu moralnu bolest u oči! I to oštro i naglašeno i zlobno. A, međutim, ono što je dobro u nekom grešniku – ono ti prećutuješ. To je razlika između tebe i onoga, čije je ime ušlo u kalendar.
Iz istih usta može da izađe hladan i topao vazduh. Prema potrebi nameste se usta, da puštaju hladan ili topao vazduh.
Tako i u duhovnom poslu: gde god se može grešnik popraviti toplinom ljubavi, tamo ne treba upotrebljavati hladnoću kazne i kritike. Ponekad je potrebno, ali samo ponekad, da se vikne: Idi od mene! Kao Hristos Petru; ili: Novci tvoji s tobom da budu na pogibao (Dap. 8,20)! Kao Petar Simonu Gataru. No gde ima melema za ranu, ne vrši se operacija.

Ključne reči:

2 komentar(a)

  1. Pingback: Sv.Nikolaj - Jednom patrioti koji kaže: Dovoljno je biti dobar Srbin a vera je sporedno | ŠNR

  2. Pingback: Vladika Nikolaj Velimirović - Hristos je činio samo dobro, pa su Ga ljudi ipak raspeli | ŠNR

Ovde napišite komentar ukoliko želite

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *