MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
24. Pismo
Jednoj pobožnoj porodici koja pita:
Kako je Hristos vaskrsao
 
Zar nije dosta znati da je Hristos vaskrsao? Zašto sebe mučiti pitanjem: kako je vaskrsao? No to iz vas pita ljubav i ushićenje, a ne, nikako, sumnja; zato mi je milo i ovakvo pitanje vaše, dragi moji.
Kao što sunce u Aziji najedanput izađe, i dan zauzme mesto noći. Kao da dodirnete električno dugme u mračnoj odaji, i na jedanput – svetlost. Slično tome je bilo i vaskrsenje Gospoda iz smrti u život. Nečujno i trenutno.
Ili vi i dalje radoznalo pitate: kako? Onako, mislim, kako se na prapočetku stvaranja sveta javila svetlost u sveopštoj tami. Grubi ljudi misle: kakva li je to morala biti strašna fabrika, koja je proizvela svetlost u svetu? i kakvog li su obima morale biti mašine u toj fabrici? i koliko li je miliona konjskih i slonovskih snaga trebalo da tera te mašine? i koliko miliona i miliona godina dok se najzad svetlost nije iskresala? Nikakva fabrika, nikakva mašina, nikakvi milioni snaga ni milioni godina, uopšte nikakav napor. Nego samo jedna moćna reč, i svetlost se javila i ispunila sav svet. I reče Bog: neka bude svjetlost; i bi svjetlost. Čak i ne reče reč da se čuje, nego samo pomisli. Jer pomisao Božija je isto što i reč. I pomisli Bog da bude svetlost; i bi svetlost. Dakle, nečujno i trenutno.
Takvo je bilo i vaskrsenje Hristovo. Tako se javila ova nova svetlost, koja je razumnim ljudima obasjala duhovni svet. Kao god što je ona fizička vasionska svetlost objavila svima oči-ma ovaj fizički svet, tako je i svetlost vaskrsa Gospodnjega objavila svima razumnim ljudima onaj duhovni svet, domovinu besmrtnih duhova. Zbog toga ova svetlost nimalo nije manja od one svetlosti. I jedna i druga pak javile su se nečujno i trenutno, po svemoćnoj volji Tvorčevoj, po svemudrom planu Njegovom, po neiskazanoj milosti i ljubavi Njegovoj.
Vi ste čuli, kako daroviti ljudi stvaraju velika i genijalna dela sa čudnom lakoćom i brzinom. A kako li tek Darodavac svih darova, Tvorac svih genija! Zar niste čitali, s kakvom je lakoćom i brzinom vaskrsao Gospod Jairovu ćerku, pa sina udovice u Nainu? Pa Lazara u Vitaniji? Reče reč – i bi! Jer u Boga je sve moguće što reče, upravo što i pomisli. Tako je Hristos i Sebe vaskrsao. Još lakše i brže. I bez reči.
A sada vas ja molim, draga deco, kad znate da je Gospod vaskrsao, zanimajte se više pitanjem, kako ćete i vi zaslužiti vaskrsenje. Da bi On i vas vaskrsao.
Jer On je vaskrsao Sebe radi vas; da posvedoči, da ćete i vi vaskrsnuti kroz Njega, i biti slični Njemu u slavi i krasoti večnoj.
Poklonite se, dakle, vaskrslom Gospodu, i zapojte pesmu jutarnju:
Vaskrsenje Tvoje Hriste Spase
Anđeli poju na nebesi,
I nas na zemlji udostoj:
Čistim srcem Tebe slaviti!