МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА

247. Писмо
Кујунџији А. П. у Призрену: О боловању пред смрт

“Не бојиш се смрти, али се бојиш болести пред смрт”. Тако говориш. Тако и многи други говоре. Но најбољи међу хришћанима нису тако говорили, него су се предали вољи Божијој. Јер су знали, да је болест за очишћење душе. Ко воли чистоћу – зар ће мрзети воду? Телесне болове пред смрт попушта на нас Творац наш као неке мразовите или вруће струје водене, што чисте душе наше. Кад је тако, зашто онда чезнути за изненадном безболном смрћу? И праведни Аврам страдао је пред смрт: и онемоћав умрије Аврам у доброј старости (1. Мојс. 25, 8). И кротки Јаков лежао је болестан у постељи пре растанка са овим светом. Тако и покајани цар Давид. Па кад су бијени болешћу они који су с Богом разговарали, шта је остало за велике грешнике? Помисли, како сваког Божијег дана умиру хиљаде и хиљаде стараца и старица, и жена и нејаке деце. С малим изузетком сви они болују и у болести растају се са овим животом. Што би се ти плашио од оно мало страдања пред смрт чега се нису уплашили немоћни старци ни нејачка деца? Неко од светих мужева стално се молио Богу, да му Бог пошаље болест пред смрт. Да му не дође смрт без гласника. Да не умре без опроштаја. Да не напусти овај свет пре него што горчином болова не уништи у себи сваки спомен на вулгарна уживања. Вели се у Писму: бије свакога којега прима (Јевр. 12, 6). Следствено: онога кога Бог не бије, мучно и прима. Због тога немој завидети онима који без бола и страдања одлазе из овога света. Сети се Спаситељевих мука пред смрт. Сети се онда мука и страдања светих апостола, пророка и мученика. Па толиких малих и нечувених људи, који сваки дан на хиљаде умиру по болницама, сети се, и одбаци сваки страх од предсмртне болести. Сачекај ову стрпљиво, а кад дође прими је као од Бога.

3 Comments

  1. Нисам разумео зашто Свети владика каже ,,три лица, једна личност“. Мислим да сам наилазио да се каже да су Три Личности тј. да су каже и Лица и Личности или Три Божанске Ипостаси тј. да је један Бог у Три Ипостаси. Не знам да ли се варам да би лице било превод грчке речи просопон, а да се реч ипостас често преводи као личност иако то можда није изворно значење речи, али мислим да је дато то значење тој речи и да се тако користи. Можете објаснити да ли неко прави грешку и какву иако не у чему је разлика?

    Лош студент богословља

  2. Gospode oprosti grijehe nasih predaka , mase grijehe i smiluj se svima nama.Amin

  3. Predivno i mudro