MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
246. Pismo
Hadži Savatiju N.: O novim i starim revniteljima
 
Radujem se što je Bog dao tako mnogo revnitelja vere tamo u Podunavlju. Subotom iza podne ostavljaju svoj posao pa putuju u daljne manastire i crkve na molitvene sastanke. U ponedeonik opet su na svom težačkom poslu, orni i laki kao da su sve vreme presedeli doma. To je dejstvo Božije blagodati. Dve žarke želje zagrevaju srca njihova: prvo, da u sebi veru ojačaju, i drugo, da ju kao neko nebesno seme poseju u druge duše. Slava Gospodu za to, slava Mu! I ništa bolje ne bih imao ja da savetujem takvim revniteljima osim ono što apostol savetuje Galatima govoreći: A dobro činiti da nam se ne dosadi; jer ćemo u svoje vrijeme požnjeti ako ne malakšemo. Zato, dakle, dok imamo vremena (do smrti), činimo dobro svima, a osobito svojima po vjeri (Gal. 6,9-10). Da nam se ne dosadi truditi se za dobro! Priča se za nekoga monaha, kako je prosio po narodu za siročad. Obre se taj monah pred jednim gospodinom i potraži pomoć „za Hristove siročiće“. Mrzovoljni gospodin udari mu šamar. Monah se od toga nimalo ne zbuni no odmah reče: „To za mene, a sad dajte nešto za Hristove siročiće!“ Zastide se onaj gospodin i pruži svoj dar. Za svetog Serapiona priča se, da nimalo nije sebe žalio, kad je trebalo utvrditi ljude u pravoj veri pravoslavnoj. Tako dadne sebe prodati kao roba nekom jeretiku manihejcu, samo da bi ovoga izlečio od jeresi. Drugi put opet dadne sebe prodati kao roba nekom neznabožcu, samo da bi ovoga krstio u veri hrišćanskoj.
Znaj, dakle, da crkva Božija nikad nije bila bez žarkih revnitelja. Moramo biti Bogu blagodarni, što ih ima i u naše vreme i – u našoj zemlji. Pa makar mi bili slabiji od njih, moramo se moliti Bogu za njih kao što se oni mole za nas. Da ih Bog poživi i umnoži.