MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
245. Pismo
Pesniku S. S.: Kako ljudi umiru
 
Često smrt čoveka liči na čoveka. To jest, kakav je život čoveka, onakva mu i smrt. Kao pravilo važi, da ko ubija biva ubijen, ko mač digne od mača gine. Nedavno je kod nas umro stari sveštenik. Nije bolovao. Uoči nedelje uveče čitao molitve nekim bolesnicima, u nedelju ujutru se upokojio. Bio je tih i krotak celog života, pa mu je takav bio i kraj. Bio je veliki molitvenik, i sav u molitvama rastao se sa ovim svetom. I ovde smrt čoveka liči na čoveka. Eto pa i ti opisuješ slučaj tvoga kuma. Tvoj kum bio je veliki hulitelj svake svetinje. Za Boga nije mario, za dušu se nije peča-lio. Ničega se, veliš, nije bojao osim jednog bunara, jednog starog i zapuštenog bunara iza grada. Često je govorio o tom bunaru, a pri tom bi se uvek naježio i zadrhtao. Ponekad bi kao u šali rekao: taj će mi bunar biti grob! I kad god bi izašao izvan grada nekako je bio vučen ka tome bunaru, da svrati i da zaviri u njegovu mračnu dubinu. Najzad, šta se dogodilo? Tvoga kuma nestalo je iznenadno od kuće. Niko nije znao reći, kuda je otišao. Padne nekom na um onaj bunar. I zaista nađu ga mrtva u bunaru. Govorilo se u narodu: „Privukla ga zla kob! Tako mu suđeno! On je to vazda predosećao!“ Ako je kob, onda je kob ne od Boga nego od nedela njegovih. Čega se boji bezbožnik, ono će ga snaći, stoji u Pismu (Priče 10,24). O jednom čoveku sam čuo priču, kako se strašio jedne lipe u svom dvorištu. Kao staralac jedne mase on je utajio neki maseni novac pa zakopao pod tu lipu. Od kako je to učinio neprestano je imao strah od te lipe. Da bi se jednom oslobodio straha, rekne on ženi svojoj da će da poseče lipu. Jedno veče uze sekiru i stade seći lipu. U tom napadnu ga razbojnici i potraže pare. Kako nije hteo dati ni pokazati pare, razbojnici ga obese o – lipu. I opet i opet se potvrdila reč Božija: Čega se boji bezbožnik, ono će ga snaći. A tebi – radovati se Bogom.