МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
245. Писмо
Песнику С. С.: Како људи умиру
 
Често смрт човека личи на човека. То јест, какав је живот човека, онаква му и смрт. Као правило важи, да ко убија бива убијен, ко мач дигне од мача гине. Недавно је код нас умро стари свештеник. Није боловао. Уочи недеље увече читао молитве неким болесницима, у недељу ујутру се упокојио. Био је тих и кротак целог живота, па му је такав био и крај. Био је велики молитвеник, и сав у молитвама растао се са овим светом. И овде смрт човека личи на човека. Ето па и ти описујеш случај твога кума. Твој кум био је велики хулитељ сваке светиње. За Бога није марио, за душу се није печа-лио. Ничега се, велиш, није бојао осим једног бунара, једног старог и запуштеног бунара иза града. Често је говорио о том бунару, а при том би се увек најежио и задрхтао. Понекад би као у шали рекао: тај ће ми бунар бити гроб! И кад год би изашао изван града некако је био вучен ка томе бунару, да сврати и да завири у његову мрачну дубину. Најзад, шта се догодило? Твога кума нестало је изненадно од куће. Нико није знао рећи, куда је отишао. Падне неком на ум онај бунар. И заиста нађу га мртва у бунару. Говорило се у народу: „Привукла га зла коб! Тако му суђено! Он је то вазда предосећао!“ Ако је коб, онда је коб не од Бога него од недела његових. Чега се боји безбожник, оно ће га снаћи, стоји у Писму (Приче 10,24). О једном човеку сам чуо причу, како се страшио једне липе у свом дворишту. Као старалац једне масе он је утајио неки масени новац па закопао под ту липу. Од како је то учинио непрестано је имао страх од те липе. Да би се једном ослободио страха, рекне он жени својој да ће да посече липу. Једно вече узе секиру и стаде сећи липу. У том нападну га разбојници и потраже паре. Како није хтео дати ни показати паре, разбојници га обесе о – липу. И опет и опет се потврдила реч Божија: Чега се боји безбожник, оно ће га снаћи. А теби – радовати се Богом.