MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
244. Pismo
Svešteniku Stanku S: O zidanju i rušenju
 
Kako to, da nam ne ide dobro, kad se po tolikim crkvama i manastirima služe službe Božije? pitaš se u čudu. Evo kako: kao zidanje Skadra na Bojani; što ljudi za dan sazidaju to neprijatelji ljudski za noć razore. U oltarima se Bog moli, a iza oltara se Bog huli. Kao što je to lepo rekao nekada mitropolit moskovski Filip caru Ivanu Groznom. A to je bilo ovako: car Ivan redovno hodio u crkvu na službu Božiju, međutim u to isto vreme po njegovoj naredbi dželati su ubijali careve protivnike izvan Crkve. Znajući za ovo sveti Filip bio je veoma ogorčen i ožalošćen. Pa tako jednom kada car Ivan uđe u Crkvu, priđe mu mitropolit s krstom u ruci i reče: „Ovde mi, care, prinosimo beskrvnu žrtvu, međutim tamo za oltarom proliva se krv hrišćanska“. A kroz velikog proroka Isaiju govorio je Gospod narodu Izrailjskom: i kad množiše molitve, ne slušam; ruke su vaše pune krvi. I opet dodaje: knezovi su tvoji odmetnici (od Boga) i drugovi lupežima; svaki miluje mito i ide za darovima; sirotanu ne daju pravice, i parnica udovička ne dolazi pred njih (Isa. 1, 15. 23). Tako činiti izvan hramova a u hramovima vapiti Stvoritelju za milost, znači zidati i rušiti, saditi i čupati, kaditi kadom na zlu vetru. Kao kad bi dva čoveka izašli pred cara od strane jednog grada, da mole za svoj grad, pa jedan klanjao i molio cara za pomoć a drugi ružio cara u oči! Tako i car nebesa i zemlje čas daje te ponese godina rodom po molitvi pobožnih, a potom udari crvom ili gusenicom ili mušicom ili žegom ili poplavom te rod propadne i glad nastupi zbog hule hulitelja. I tako Bog čini po pravdi. Zato je crkva oduvek pozivala sve ljude na pravi put prema zakonu Gospodnjem, znajući da se prema vladanju ljudi upravljaju sve stihije vasionske. Još stari Kitajski mudrac Konfučije učio je, da sva priroda zavisi od moralnosti ljudi. A jedna ruska poslovica kaže: kakvo blagorodije (ljudi) takvo plodorodije (zemlje). Mir ti i radost od Gospoda.