МИСИОНАРСКА ПИСМА

МИСИОНАРСКА ПИСМА
 
244. Писмо
Свештенику Станку С: О зидању и рушењу
 
Како то, да нам не иде добро, кад се по толиким црквама и манастирима служе службе Божије? питаш се у чуду. Ево како: као зидање Скадра на Бојани; што људи за дан сазидају то непријатељи људски за ноћ разоре. У олтарима се Бог моли, а иза олтара се Бог хули. Као што је то лепо рекао некада митрополит московски Филип цару Ивану Грозном. А то је било овако: цар Иван редовно ходио у цркву на службу Божију, међутим у то исто време по његовој наредби џелати су убијали цареве противнике изван Цркве. Знајући за ово свети Филип био је веома огорчен и ожалошћен. Па тако једном када цар Иван уђе у Цркву, приђе му митрополит с крстом у руци и рече: „Овде ми, царе, приносимо бескрвну жртву, међутим тамо за олтаром пролива се крв хришћанска“. А кроз великог пророка Исаију говорио је Господ народу Израиљском: и кад множише молитве, не слушам; руке су ваше пуне крви. И опет додаје: кнезови су твоји одметници (од Бога) и другови лупежима; сваки милује мито и иде за даровима; сиротану не дају правице, и парница удовичка не долази пред њих (Иса. 1, 15. 23). Тако чинити изван храмова а у храмовима вапити Створитељу за милост, значи зидати и рушити, садити и чупати, кадити кадом на злу ветру. Као кад би два човека изашли пред цара од стране једног града, да моле за свој град, па један клањао и молио цара за помоћ а други ружио цара у очи! Тако и цар небеса и земље час даје те понесе година родом по молитви побожних, а потом удари црвом или гусеницом или мушицом или жегом или поплавом те род пропадне и глад наступи због хуле хулитеља. И тако Бог чини по правди. Зато је црква одувек позивала све људе на прави пут према закону Господњем, знајући да се према владању људи управљају све стихије васионске. Још стари Китајски мудрац Конфучије учио је, да сва природа зависи од моралности људи. А једна руска пословица каже: какво благородије (људи) такво плодородије (земље). Мир ти и радост од Господа.