MISIONARSKA PISMA

MISIONARSKA PISMA
 
243. Pismo
Jednom iz sebičnih: O sreći opasnoj
 
Smatraš sebe potpunce srećnim, i još uveravaš, kako si svoju sreću sam stvorio, bez Boga i ljudi. Zbog toga odbijaš svetu nauku, koju ti mi predlažemo: da svaki čovek duguje Bogu molitvu i bližnjima milost. „Ni Bogu molitve ni ljudima milosti!“ odgovaraš surovo. I uprkos tome smatraš sebe srećnim! Meni je zaista nemoguće i zamisliti sreću mimo Boga i ljudi. Držim, da ti uopšte nisi ni okusio sreću, no da brkaš pojmove, i sitost nazivaš srećom: Sabrao si mnogo od svega onoga što zemlja daje, najeo si se i napio, pa u oholosti misliš da ti niko ne treba. Ali znaj pre svega, da zemlja ne daje nikome ništa bez naređenja Božijega. I kad je tebi dala, znači, dala je po naređenju Božijem. Ništa čovek ne može silom oteti od ovoga sveta, a da ne odgovara Stvoritelju sveta. Najdublje shvaćena istina, o svetu i o čoveku, uči nas, da mi ustvari nemamo nikakve trajne svojine na ovoj zemlji. Sve je leteća pozajmica koja se brzo kao na vitlu i prima i vraća. Ponovo i ponovo i opet ponovo vrši se neka proba pomoću tih letećih pozajmica. Pozajmice se sastoje u zdravlju i snazi, ili lepoti, ili imovini, ili časti i vlasti, ili velikom znanju i umenju, ili ma kom drugom daru i obdarenosti. A proba, kojom Sudbotvorac proba ljude, ispituje ljude, odnosi se na veru i milost i poštenje i na svaku dobru karakternost. Proba se sastoji u tome, da se pokaže dvoje: prvo, da li čovek zna od koga mu je došao dar, i drugo da li odaje slavu i hvalu Darodavcu svome. Čuj o tom strašnu opomenu velikoga proroka Jeremije koji viče: Dajte slavu Gospodu Bogu svojemu dok nije spustio mrak (Jer. 13,16). Počni i ti brzo Boga slaviti i Bogu blagodariti, dok nije spustio mrak na tvoj život. Jer kad On spusti mrak, muke i bede i bolesti, ili propast, ili ludilo – kako ćeš onda? Kome ćeš se Bogu onda moliti? i ko će od ljudi učiniti milost tebi bezmilosnom?
Da se ne bi na tvoj život spustio strašni i teški mrak, slušaj i upamti ove svete reči biblijske:
Gospod razmeće imanje bezbožničko (Priče 10, 3).
Podatna ruka biva bogatija (Priče 11, 25).